Miloš Tarabić je tačno predskazao ne samo svoju smrt, već i sudbinu svih tadašnjih srbskih vladara i događaje na tadašnjoj političkoj sceni Srbije. Ukupno, ostavio je skoro dvadeset različitih proročanstava, pa se ne može govoriti o tome da je slučajno pogađao stvari. ‘Da čovek baš izmišlja, teško će toliko budućih događaja izmisliti. Stoga će svaki razuman čovek pre verovati u njegovu izvanrednu moć (kriptestezija), koja mu je Bogom dana, a pred kojom mi stajemo začuđeni, zapanjeni!’ (dr R. Kazimirović, ‘Kremansko proročanstvo’)

Miloš je, uopšteno, prorekao sledeće stvari:

1) svoju smrt – Imao je staru majku koja ga je stalno molila i preklinjala da se ženi, što on nikako nije hteo i umro je neženjen. Jednom, kad su mu majčina moljakanja dosadila, rekao joj je: ‘Čuješ li ti, babo! Nemoj me moliti da se ženim. Ja se ženiti neću! Kad budem imo četres i pet godina, ondakar ćeš me ukopati, a ženiti me nikad nećeš!’ Isto je rekao i svojoj braći.

2) sudbinu svoje sestre Bose – Imao je sestru Bosu (1816-1898) koja ga je takođe stalno molila da se ženi, jer je željela da mu na svadbi zaigra. Jednom je i njoj rekao: ‘Ja se, Boso, ženiti neću, a ti ćeš se udati, i udaćeš se dobro. Dobićeš i đece, ali će ti sve najmilije pomrijeti u cvijetu mladosti. Tad će doći vrijeme kad ćeš se pokajati i mene sjetiti, pa ćeš reći ‘E, jadna Boso! Kamo lijepe sreće da se nijesam ni udavala!’

3) sudbinu serdara Jovana Mićića – Jovan Mićić je bio apsolutistički vladalac sa titulom rujanskog (zlatiborskog, užičkog i ariljskog) serdara u prvoj polovini XIX veka. Jednom je pozvao Miloša i rekao mu da se okane ‘ludih vračarija’. Da bi ga omalovažavao, upita ga: ‘Otkud moreš znati sudbinu ljudi?’ Miloš mu reče: ‘Taj mi je dar urođen i od Boga Gospoda dat.’ ‘Ondak’, reče mu serdar, ‘ded meni što proreci!’ A Miloš mu reče: ‘Ti ćeš od gladi umrijeti!’ Pošto je serdar bio jedan od najbogatijih ljudi, imao je skupoceno odelo, velike posede i veliku vlast, ovako nešto izgledalo je krajnje glupo i nimalo verovatno. Smejući se, serdar ga opet upita: ‘Vidiš li onu kobilu tamo u avliji?’ ‘Vidim’, odgovori Miloš. ‘E, dede proreci što će oždrijebiti!’ ‘Žensko ždrijebe’, reče Miloš. Tad serdar naredi da ubiju kobilu i da je raspore, i u njenoj utrobi stvarno nađoše žensko ždrebe. Tad se serdar Mićić uozbilji i duboko uzdahnu. 27-mog decembra 1844-te godine umro je od gladi u zarobljeništvu u gurgusovačkoj ozloglašenoj kuli Jovan Mićić, rujanski serdar.

4) smenu dinastija na srbskop prestolju – Onda kada na Zlatiboru niko nije ništa slično slutio, Miloš Tarabić je govorio da će iz zemlje otići knjaz Aleksandar Karađorđević i da će opet doći knjaz Miloš Obrenović. Sav narod je verovao da je knjaz Miloš umro u Rumuniji, čak je to pisalo i u novinama, ali Miloš je nepokolebljivo tvrdio da je stari knjaz živ, i da će opet doći da vlada, ali to će trajati nepune dve godine, a zatim će umreti prirodnom smrću. Tako je i bilo.

5) vladavinu Mihaila Obrenovića – Miloš je govorio: ‘Poslije smrti knjaza Miloša doći će da vlada njegov sin Mihailo. On će vladati dobro. On će uzeti gradove od Turaka i išćeraće ih iz Srbije. Ali kad počne da radi da uzme Bosnu i Hercegovinu, ondakar će poginuti od svojih ljudi!’

6) vladavinu kralja Milana Obrenovića i Srpsko-turske ratove – O kralju Milanu Miloš je proti Zahariju govorio: ‘Knjaz Mihailo gine, pa će poslije dovesti jedno dijete da vlada, i ono će vladati svakojako. Ono će Srbiju namučiti, ali će je i kraljevskim vijencem ovjenčati.
To dijete će sa Crnom Gorom objaviti Turskoj carevini rat, ali će Turska carevina biti veoma jaka i mi ćemo, kume, teško š njom na kraj izaći. Tada će se i Rusija umiješati. Neće ni njojzi lakše ići, ali će je pobijediti. Sva okolna naša sela spaliće Turčin, ali se, kume, ne boj! Kremna neće postradati, Turčin preko Šargana neće prijeći.’

7) proglašenje Srbije za kraljevinu – ‘Kad se rat svrši’, dalje je Miloš govorio, ‘Srbija će da poraste i ojača. Neće dugo potrajati i ona će postati kraljevina.’

8) sudbinu kralja Aleksandra i kraljice Drage – Rekao je (govoreći o kralju Milanu): ‘To dijete metnuće na glavu krunu kraljevsku, ali će biti zle ruke i zle sreće, umrijeće u najboljem dobu. On će imati sina jedinca i taj će biti gore sreće no što mu je otac bio. Neće imati od srca poroda. Ondakar će jednog dana poginuti i kralj i kraljica. Poginuće u samome dvoru. Ubiće ih vojska!’

9) ponovni dolazak Karađorđevića – Miloš dalje nastavlja sa proricanjima: ‘Poslije ove pogibije na srpski prijesto će opet doći Karađorđevići. Oni će doći i vladati narodom, ali neće dugo proći, pa će nastati veliki ratovi!’

10) Prvi svjetski rat – ‘Sve velike sile udariće jedna na drugu. Krv će se potocima proljevati. Izginuće mnogo svijeta. Mnoge će se majke u crno zaviti, jer će svoje najmilije izgubiti. Mnogo će đece bez roditelja ostati!’

11) veliku epidemiju na Zlatiboru 1915-te godine – ‘Narod će strašno poboljevati i umiraće užasno! Smrt će mnoge istrijebiti. Mnoge će kuće bez čeljadi ostati!’ Tokom te godine, samo u Kremnima umrlo je preko 500 ljudi. Iz kuće po dvoje-troje čeljadi je umiralo na dan.

12) propast Srbije – ‘Srbija će propasti. Narod će biti u izgnanstvu tri ljeta, pa će zatim bez puške ući u Otadžbinu.’

13) propast Turskog carstva – ‘Rat će mnoge pokositi. Kad sve to bude ondakar će i Turske carevine nestati. Nje će sasvim nestati iz Evrope!’

14) propast Austrije – ‘Nestaće, kume, i Austrijske carevine! I njojzi će doći kraj. Tada će narodi koje je ona pritisla življeti slobodno.’

15) sudbinu Istanbula – ‘Kad Turska bude sasvim išćerana iz Evrope, ondakar će Carigrad uzeti Rusija. Ona će biti najsilnija država na svijetu. Ali ga jopet ni ona neće u svojijem rukama imati, no će ti, kume, i druge države vladati, dogovorno kao na saboru. Carigrad će biti ‘svačiji i ničiji’!’ Po ovom proročanstvu, Istanbul će u budućnosti izgleda biti međunarodni grad pod ruskom upravom.

16) proglašenje Srpske carevine – ‘Naša će vojska, kume, dugo u Višegradu zastati. Višegrad će dugo biti ni u našijem ni u neprijateljskijem rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjačaju, kad jednom neprijatelju pukne po glavi, ondakar će naša vojska lako prijeći i uzeće cijelu Bosnu i Hercegovinu. Tada će se naša Srbija mnogo proširiti. Povratićemo jopet granice, koje smo nekada pod carevima imali. Bosna i Hercegovina biće naše. Đe je srpska kuća, biće srpsko. Kad sve to bude i svrši se, neće dugo potrajati i Srbija će biti carevina.’ Moguće je da je Miloš ovde, rečju carevina hteo da označi ne toliko oblik državne uprave koliko veličinu buduće naše zemlje.

17) buduću prestonicu – Najzad, Miloš Tarabić je vidio da će naša buduća carska prijestonica biti Kruševac. Rekao je: ‘Pošto Srbija postane carevina, ondakar neće dugo proći, pa će i prijestonica prijeći iz Biograda u Kruševac. Kruševac će, kume, biti carska prijestonica!’