Od kada je Amerika ušla u I svetski rat njen jedini cilj je da ubedi domaću i svetsku javnost da je ono za šta se zalaže američka vlada jedini pravi put. Obuka njenih vojnika podrazumeva i tehnike ispiranja mozga… Svi mi volimo da mislimo kako svojom voljom biramo ono u šta ćemo verovati. Ali, nije tako, jer postoje ljudi koji bi radije da verujemo u ono što nam oni kažu i da na osnovu toga podesimo sopstveno mišljenje…
Nikad kao danas nije vidljivo kakav udar na ljudsku psihu čine mediji svih vrsta, TV, štampa, radio, internet… Osnovni cilj svake vlasti danas, je da pre svega ovlada medijima, jer, onaj ko vlada medijima – taj vlada i celim narodom. Pogeldajte samo stanje kod nas u Srbiji. Mediji su postali glavno oružje kontrole stanovništva i oblikovanja mišljenja celog naroda. Cilj vlasti je kontrolisati svaki medij, a one koji ne misle kao oni – ugušiti i ugasiti, jer ne sme da se čuje ništa što ne odgovara vlasti, to jest, narod mora da čuje samo ono što njima odgovara!
Svetski šampioni na ovom polju su svakako Amerikanci. Napore u oblikovanju uverenja javnosti Pentagon naziva informacionim ratovanjem: ljudski um je bojno polje, a informacija je oružje. Njihov info rat pokriva bukvalno sve – od uticaja na mišljenje javnosti u SAD, do navođenja uhapšenih da sarađuju sa svojim ispitivačima. Zbog izuzetnog značaja u ratnim operacijama, info rat je postao jedna od najvažnijih oblasti koju američka vojska neprestano razvija.
Savremena PR industrija ili još nazivano odnosi sa javnošću, rođena je u trenutku kada je Amerika ušla u I svetski rat. Predsednik Vudro Vilson je smesta osnovao organizaciju za odnose sa javnošću, sa zadatkom da rat proda Amerikancima. Sa Džordžom Krilom na čelu, Komitet za javne informacije je počeo da regrutuje vojnike, da prodaje ratne obveznice i prikuplja novac za Crveni Krst. Krilov tim je štampao postere, letke i snimao filmove sa patriotskom tematikom. Smišljani su slogani koji su navodili obične ljude da reaguju i uključe se u rat, poput onoga: ‘Rat da bi se zaustavio rat’. Svoj rad Kril je opisao kao ‘jednostavan publicitet, širok obim prodaje i najveću svetsku avanturu na reklamnom tržištu’.
Komitet je postigao ogroman uspeh i smatran je značajnim činiocem američkog uspeha. Ako je PR dobar za VUdra Vilsona, onda je dobar i za sve ostale. Kada su čitavi korpusi pametnih mladih ljudi obučeni u umetnost odnosa sa javnošću, PR industrija je procvetala punomsnagom u poslovnom svetu. Među poklonicima je bio i Edvard L. Birnajs, nećak Sigmunda Frojda čije je ideje beskrupulozno prigrabio i popularisao ih u SAD. Ponekad nazivan ‘otac odnosa sa javnošću’, Birnajsu je palo na pamet da iscenira ‘medijske događaje’. Fabrika duvana je otkrila da se žene stide da puše u javnosti jer se pušenje smatralo muškom navikom. Birnajs je jednostavno vezao pravo pušenja na javnom mestu sa pravom glasanja i unajmio sufražetkinje (pobornice ženskog prava glasa) da marširaju ulicama sa upaljenim cigaretama koje su simbolizovale ‘baklje slobode’.
