Da li je rimsko blago iz Šarkamena zaista pod zaštitom misterioznih sila, pa zato i smrtonosno za sve koji s njim dođu u dodir?
Kada su 305. godine carevi Dioklecijan i Maksimijan Herkulije, posle dve decenije, odstupili od trona, po ranijem naumu, trebalo je da se cezari Galerije i Konstancije Hlor proglase za avguste i u vlast uvedu dva nova cezara.
Dioklecijan, koji je računajući na porodične povezanosti pomišljao da će izbor pasti na Maksencija (Maksimijanov sin) i Konstantina Velikog (sin Konstancija Hlora) zatraži imena od Galerija, kome je prepustio da donese odluku.Istoričar Laktancije je preneo njihov razgovor: ‘Koga onda da izaberemo?’, upitao je Dioklecijan. ‘Severa’, reče Galerije. ‘Zar onog bučnog igrača, pijanca, kome je noć dan, a dan noć?’ ‘Dostojan je tog položaja, jer je odano predvodio vojnike i poslao sam ga Maksimijanu da ga zaogrne purpurom’, reče Galerije.
‘Neka bude’, Dioklecijan sa ustezanjem prihvati, a kad zapita za drugog – Galerije pokaza na Maksimina Daju, jednog poludivljeg mladića, kome je nedavno naredio da uzme ime slično njegovom. ‘Ko je taj koga mi nudiš?’, upita Dioklecijan. ‘Moj rođak’, reče Galerije. Dioklecijan uzdahnu (i proreče): ‘Ne daješ mi odgovarajuće ljude kojima se može poveriti zaštita države.’ ‘Isprobao sam ih’, odgovori Galerije. ‘To ćeš iskusiti, jer ćeš ti preuzeti kormilo imperije…’
