Umalo propast atomske bombe! Vest je bila toliko senzacionalna da je SS general Valter Šelenberg, odnedavno šef hitlerovske kontrađpijunaže, zatražio da ga feldmaršal Kajtl odmah primi, uprkos tome što je bio 25.decembar 1944. godine, sam dan njihovog Božića. Njegov ađutant je objasnio da je feldmaršal Kjtl na sednici Vrhovne komande gde komandanti pojedinih frontova upravo podnose izveštaje.
Međutim, mladi SS general bio je odlučan i povišenim glasom rekao ađutantu da feldmaršalu kaže da je ovo najvažnije obaveštenje do koga je uspeo da dođe u toku ovog rata.
Petnaest minuta ksnije šef nemačkog Generalštaba, feldmaršal Kajtl dao je u svom kabinetu rukom znak Valteru Šelenbergu da sedne u fotelju preko puta nega. Šelenberg je odmah počeo da govori:
– Upravo sam primio šifrovanu poruku iz Njujorka od našeg agenta Erika Gimpela. Amerikanci se nalaze pred velikim uspehom koji može dovesti našu ratnu pobedu u pitanje. Molim vas pročitajte sami.
Kajtl je sumnjičavo pogladao svog ambicioznog pomoćnika. U stvari, dešifrovani tekst bio je vrlo kratak, ali je mnogo značio:
AMERIČKA ATOMSKA BOMBA BIĆE GOTOVA ZA NEKOLIKO MESECI. U TENEDIJU JE PODIGNUTA OGROMNA FABRIKA ZA NJENU PROIZVODNJU. PRVA EKSPERIMENTALNA EKSPLOZIJA BIĆE IZVRŠENA ZA DVA-TRI MESECA. LETEĆE TVRĐAVE B-52 SE UVEŽBAVAJU ZA BACANJE BOMBE. MOGUĆE JE POKUŠATI SABOTAŽU
Nekoliko trenutaka vladala je ledena tišina. Feldmaršal je nervozno grickao usne, a onda je najzad prasnuo:
– Zaista lep božićni poklon! Posle podne ću referisati fireru o ratnoj situaciji. Znate li šta imam da mu javim? Naša ofanziva na zapadu u Ardenima, zaustavljena je, a Sovjeti su na svega pedesetak kilometara od Varšave. Pa sada još i ovo! Čujte, ne bismo li to trebali ostaviti za sutra?
Šelenberg je znao da je Kajtl bio stari lisac, ali sad je bio iznenađen koliko je neodlučan. Jasno, trebalo je izdržatio provalu Hitlerovog ludačkog besa.
– Pa, firer če to pre ili kasnije morati da sazna. Zar vam se ne čini bolje da celu buru pregrmite u jedan mah? – poručio mu je šef kontrašpijunaže.
Feldmaršal je dugo razmišljao i na kraju pitao:
– Imate li baš toliko poverenja u tog vašeg Gimpela. Možda su to samo preterivanja ili nagađanja sa kojima se ne bih smeo pojaviti pred našim firerom. Šta ako je pao u ruke Amerikancima, pa sada seje kod nas strah?
Šelenber mu je na ovo odgovorio:
– Erik Gimpel je jedan od mojih najboljih ljudi. Sva njegova dosadašnja obaveštenja bila su izuzetno značajna Hitleru. Dozvolite meni da ga posetim i iznesem mu svoj plan kako da uništimo američku atomsku bombu još u začetku. To je naša jedina šansa. Zar me ne shvatate?
