Za početak, da se podsetimo nekih crtica o Njutnu. Ovaj fizičar, matematičar, alhemičar i filozof prirode rođen je 25. decembra 1642, a preminuo 31. marta 1727. u Londonu. Tvorac je prvog refleksionog teleskopa, zalagao se još u ono doba, kada se nije znalo ni za ‘f’ od fotona, za čestičnu prirodu svetlosti, proučavao brzinu zvuka, ali… Imao je i svoju drugu stranu. Hiljade i hiljade stranica napisao je o svojim teološkim pogledima i proračunima do kojih je došao na osnovu proučavanja Biblije, a samo je jedna Njutnova knjiga o Bibliji ikad objavljena, i to 1733, šest godina posle njegove smrti: ‘Opservacije o proročanstvima Knjige proroka Danila i Apokalipse Svetog Jovana’.
Njutnovi teološki i alhemijski papiri bili su u vlasništvu porodice Porstmut i držani su dalje od javnosti sve do 1936, kada su prodati na Sotebijevoj aukciji u Londonu. Najveću kolekciju tada je kupio Abraham Šalom Ezekijel Jahuda, svestrani gospodin – lingvista, istraživač, profesor i – kolekcionar retkih spisa. Kada je preminuo, 1951, ostavio ih je novoosnovanoj državi Izrael. Međutim, testament je osporavan, pa su rukopisi stigli u Izrael tek 1969, kada su smešteni u Jevrejsku nacionalnu i univerzitetsku biblioteku u Jerusalimu.
I, konačno su naučnici imali pristup ovom zborniku. Međutim, do ozbiljnijeg proučavanja moglo je da dođe tek od 1991, kada su Njutnovi naučni, administrativni, teološki i alhemijski rukopisi prekopirani na mikrofilm. Značajan trenutak u proučavanju ovih radova obeležen je osnivanjem ‘Projekta Njutn’ (Newton Project) 1998, od strane Kraljevskog koledža u Londonu i Univerziteta u Kembridžu. Započet je proces kopiranja i prepisivanja Njutnovih neobjavljenih teoloških rukopisa u nameri da se učine dostupnim svetu. A dokumentarni film televizije BBC 2 delove ove priče otkrio je javnosti marta 2003.
Osim Njutna, neočekivanu pažnju javnosti dobio je i Stiven Snobelen. S obzirom da je priča o 2060. ipak pomalo ‘izvučena iz konteksta’ za potrebe televizije, Snobelen je našao za shodno da pojasni ponešto – vest se pojavila na većini evropskih jezika – od engleskog, francuskog i španskog do mađarskog, rumunskog i ruskog, a mnogi sajtovi ‘pokupili’ su priču iz druge ili treće ruke. Po njemu, sve ovo je toliko odjeknulo zato što su mnogi ‘mislili su da je Njutn ‘racionalan’ naučnik , a ovo što je činio naizgled je u suprotnosti sa naukom’: ‘Mediji su ovekovečili mit da su nauka i religija u stalnom sukobu (činjenica je da jesu, ali religija je često stimulisala razvoj nauke). Zato je bilo logičnije da se ova priča nađe na naslovnicama tabloida. U ovom slučaju – priča je istinita. Ironija je što tabloidi nisu objavili priču (pretpostavljam – zato što je priča autentična)’.
‘Jasno je, bez obzira da li smo religiozni ili sekularni, da živimo u ,apokaliptičnim’ vremenima. Indija, Pakistan i Severna Koreja zveckaju nuklearnim oružjem. Mlazni avioni uleću u solitere sa kerozinom i ljudskim telima.Teroristi potresaju svet’ – govorio je Snobelen još 2007. On objašnjava da nije tačno da je on prvi otkrio apokaliptični datum u Njutnovim spisima, već da je 2060. bila poznata već neko vreme među naučnicima koji su proučavali Njutna: ‘U stvari, bar trojica važnih istraživača Njutna: David Kastiljeho, Frank Manuel and Ričard Vestfal, ispitala su Jahudine rukopise (dvojica na originalnom primerku, a Vestfal na mikrofilmu) ubrzo po njihovom pristizanju u Jerusalim 1969. Kasteljo se verovatno prvi susreo sa 2060, jer je bio prvi naučnik koji je ispitivao Jahudinu kolekciju.
A ja sam prvi put uočio ovaj datum kada sam proučavao spise na mikrofilmu dok sam bio na doktorskim studijama na Kembridžu 1997. Objavio sam ovaj datum 1999, u svom radu u Britanskom žurnalu za istoriju i nauku (British Journal for the History of Science )’.