Za običnog smrtnika ovo bi bio kraj priče. Ali ne i za besmrtnog grofa. Nastavio je da se pojavljuje kroz ceo XIX i XX vek! 1785. godine viđen je u Nemačkoj sa Anton Mesmer-om, koji se pogrešno smatra ocem hipnoze (okriće hipnotičkog transa pripada ustvari jednom od Mesmerovih učenika po imenu Marquis de Puysgur). Prema zvaničnoj istoriji reda slobodnih zidara, Saint-Germain je pozvan i prisustvovao je Masonskom Kongresu u Parizu 1785. godine. Društvo su mu na kongresu pravili i Saint-Martin, Antoan Mesmer i Cagliostro, a isto ovo društvo bilo je prisutni i na ranijem kongresu masona u Wilhelmsbadu 16. Jula 1782. godine Nakon preuzimanja Bastilje tokom francuske revolucije 1789. godine, Grofica d’Adhémar izjavljuje da je imala poduži razgovor sa grofom. Saint-Germain joj je navodno pričao o njenoj budućnosti na način koji je pokazivao da on tačno zna šta će da se desi. Ona ga je viđala nekoliko puta tokom svog života i svaki put je izgledao kao da ima četrdesetak godina.
Nakon 1821. godine Grof Saint-Germain verovatno je uzeo drugi identitet. U svojim memoarima Albert Vandam piše o susretu sa čovekom koji je, ne samo svojim izgledom, neverovatno podsećao na grofa, ali se ovaj put zvao Major Fraser. Albert Vandam piše: ‘Nazivao se Major Fraser, živeo je sam i nikada nije pominjao svoju familiju. Bio je više nego bogat iako je izvor njegovog bogatstva za svakoga ostajao misterija. Posedovao je neverovatno znanje o svakoj zemlji Evrope i svakom istorijskom momentu u istoriji evropskih država. Njegova memorija bila je apsolutno fantastična, i što je veoma neobično, često je onima koji su ga slušali davao do znanja da svoje znanje i mudrost nije stekao iz knjiga. Mnogo puta mi je, sa čudnim osmehom na licu, kazivao da je poznavao Nerona i razgovarao sa Danteom i tako dalje.’
Između 1880 i 1900, ime grofa Saint-Germain-a ponovo dospeva u javnost. U to vreme slavni mistik i medijum Helena Petrovna Blavatsky, jedan od osnivača Teozofskog Društva, zajedno sa još nekoliko članova tog udruženja tvrdi da je Grof Saint-Germain još uvek živ i da radi na ‘duhovnom razvoju Zapada’ i da je postao jedan od ‘skrivenih majstora’ kao što su Hrist, Buda, Appollonius iz Tyane, Christian Rosencreutz, Francis Bacon i drugi. Postoji navodno i originalna fotografija na kojoj su zajedno Madame Blavatsky i Saint-Germain. A 1897. godine, čuvena francuska pevačica Emma Calve posvetila je svojim autogramom jedan od svojih portreta Grofu St.Germain-u.
Najskorije pojavljivanje čoveka koji je tvrdio da je Grof Saint-Germain bilo je 1972. godine u Parizu kada je čovek po imenu Richard Chanfray izjavio da je on lično legendarni grof. Pojavio se na francuskoj televiziji, i kako bi potvrdio svoje izjave, koristeći plinski rešo pred kamerama, navodno pretvorio olovo u zlato. Richard Chanfray je 1983. godine počinio samoubistvo.
Pa, ko je onda bio Grof Saint-Germain? Da li je stvarno bio uspešan alhemičar koji je pronašao tajnu večnog života? Da li on možda bio putnik kroz vreme? Ili je samo bio visoko inteligentna osoba čija je reputacija prerasla u fantastičnu legendu? Napoleon III oformio je komisiju sa ciljem da istraži život i aktivnosti Grofa Saint-Germain-a, ali su svi rezultati istraživanja izgoreli u požaru u Hotel de Ville u Parizu 1871. godine i mnogi smatraju da to nije bilo slučajno. Francois Marie Arouet Volter 1694-1778 , čuveni francuski pisac i filozof autor je rečenice koja se često koristi van konteksta u kojem je napisana. ‘Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna.’ Ovu čuvenu izjavu Volter je napisao 1758. godine u svom ironičnom pismu Frederiku od Prusije i ona nije izjava vere u besmrtnost Grofa St.Germaine-a. Volter kaže da mu nisu otkrivene nikakve tajne i da se rečenica odnosi na ulogu koju Grof St.Germain često igra u svojim veštim političkim manevrima. ‘Grof Saint-Germain je čovek koji nikada ne umire i koji sve zna i koji će verovatno imati čast da se susretne i sa Vašim Veličanstvom u slećih pedesetak godina.’
U kratkoj priči pod naslovom ‘Pikova Dama’ koju je Aleksandar Puškin (1799-1837) objavio 1834. godine, tri godine pre njegove tragične smrti, mlada aristokratkinja, Grofica Ana Fedorovna traži pomoć Grofa St.Germaine-a nakon što je izgubila mnogo novca za kartaškim stolom. Grof joj otkriva tajnu karata koja joj pomaže da u potpunosti povrati izgubljeni novac. Ona čuva ovu tajnu sve dok, decenijama kasnije, mladi čovek ne postane opsednut tajnom i izazove njenu smrt. Ona se potom vraća kao duh i dobije svoju osvetu – mladić izgubi razum. Puškin nikada nije sreo enigmatičnog grofa ali je veoma dobro poznavao legende o njemu te je i sam pridodao još malo navodeći nas na pomisao da Grof Saint-Germain može da predvidi budućnost.
Grof Saint-Germain izuzetno je dobro poznavao dijamanate, drago kamenje i hemiju, a njegovo umeće bojanja bilo je uveliko poznato. Grof Karl Cobenzl piše u pismu 1763. godine kako je video da Grof St.Germain izvodi neke eksperimente od kojih je najvažniji transmutacija gvožđa u metal koji je nalik zlatu. Bez ikakve sumnje, fizički ciljevi alhemije – Eliksir Večnog Života i Filozofov Kamen Mudrosti duboko su fascinirali Grofa. Švajcarski psihijatar Carl Jung pisao je da alhemija može da se gleda kao psihologija. Ono što su alhemičari nazivali ‘Materija’ ustvari je bilo ‘nesvesno Ja’. Namerna mistifikacija tako, po Jungu, može da bude blef kako bi se iskoristila tuđa lakovernost ali i projekcija nerešenih unutrašnjih tenzija. St.Germain je bio tajnovit kada je u pitanju bila njegova prošlost, imao je nekoliko identiteta i možda je u svojim okultnim istraživanjima tražio istinu o sebi.

EPILOG

Većina današnjih istoričara smatra da Grof nije bio ništa više nego slatkorečivi šarlatan. Ali, ipak iza njega ostaje toliko pitanja bez odgovora. Na koji je način stekao neverovatno bogatstvo – ostaje misterija. Kako da objasnimo njegov neobično dug životni vek? I odakle se upošte pojavio? Ako je i bio šarlatan i tvrdio da je neko drugi – kako to da ga niko nikada nije prepoznao ili raskrinkao?
Jedini sačuvan grofov rukopis pod nazivom: ‘La Tres Sainte Trinosophie’ nalazi se u biblioteci grada Troyes u Francuskoj, i do današnjeg dana nije u potpunosti dešifrovan i razjašnjen. Jedan deo njegovog rukopisa navodi: ‘Kretali smo se kroz prostor brzinom koja ne može da se poredi ni sa čim do samom brzinom. U deliću sekunde ravnice ispod nas nestale su iz vidokruga i Zemlja je postala jedva vidljiva maglina.’
Kako da protumačimo ovaj njegov zapis? Da li je moguće da je Grof St.Germaine bio putnik kroz vreme i prostor? Odbegli otpadnik iz budućnosti koji je voleo da se poigrava sa prošlošću… Možda je, onda, stvarno razgovarao sa Hristom i kraljevima starih, zaboravljenih vremena…