Kada je doktor E. Vinčester Stivens u pratnji lokalnog sveštenika prvi put ušao u kuću Tomasa i Lurinde Venum u Vatseki, dočekalo ga je neprijateljsko režanje nalik životinjskom koje je dolazilo iz grla 13-godišnje Luransi Venum, čije je gotovo neljudsko lice bilo izobličeno u grotesknu grimasu.

Grubim, čudnim glasom, koji nije mogao da pripada devojčici njenih godina, upozoravala ih je da joj se ne približavaju. Svedočanstva iz tog vremena, doduše, ne pominju da je ‘supom od graška’ častila sveštenika ili izvodila druge bravure kao mala Regan u ‘Egzorcisti’, ali nije isključeno da je ovakav detalj kojim je Luransi poželela ‘dobrodošlicu’ posetiocima mogao da bude uzor za lik posednute devojčice u istoimenom romanu Pitera Blatija, kasnije pretočenom u film.
Luransi Venum rođena je 16. aprila 1864. godine u mestu udaljenom sedam milja od Vatseke, gradića na severoistoku američke države Ilinois, gde se porodica doselila kada joj je bilo sedam godina.
Sve je počelo u leto 1877. godine, kada se gradom proširila vest da se sa mladom Luransi nešto čudno događa. Devojčica je počela da pada u misteriozne, katatonične transeve, u toku kojih je tvrdila da je u stanju da razgovara sa anđelima i duhovima umrlih. To joj se dešavalo i više puta u toku dana i napadi su ponekad trajali satima, a za to vreme govorila je različitim glasovima i opisivala udaljena mesta o kojima ništa nije mogla da zna. Tvrdila je da je razgovarala i sa svojim preminulim četvorogodišnjim bratom! Kada bi se probudila, nije se sećala ničega od onoga što je govorila ili radila tokom transa.