Ohrabrivši Sovjete da napadnu Afganistan, Bžežinski je imao opravdanje za radikalizaciju situacije i naoružavanje znatnog dela populacije koja će mu u budućnosti moći poslužiti kao ‘direktna vanjska prijetnja’ Sjedinjenim Američkim Državama. Deo procesa radikalizacije uključivao je ‘pranje mozga’ dece pod krinkom obrazovanja – danas se ovaj proces vrši u školama širom sveta pod plaštom navodnog boljeg obrazovanja. Izveštači Washington Posta Joe Stephens i David B. Ottaway javljaju: ‘U sumraku hladnog rata, SAD troši milione dolara da opskrbi afganistansku školsku decu knjižicama prepunim nasilnih slika i militantnih islamskih učenja, što predstavlja deo tajnih napora usmerenih na poticanje otpora protiv sovjetske okupacije’.
‘Priručnici’ prepuni priča o džihadu, ilustrovane prikazima oružja, metaka, vojnika i mina, već su tada poslužile kao osnova afganistanskog školskog programa. Čak su i Talibani preuzeli američke priručnike, premda je njihov radikalni pokret već izgubio ljudsko lice i insistirao na striktnom fundamentalističkom zakonu. Stephens i Ottaway identifikovali su vladine organizacije i obrazovne institucije uključene u stvaranje udžbenika. Udžbenici su objavljivani na većinskim afganistanskim jezicima darju i paštuu, kreirani ranih 1980-tih uz potporu AID-a (Agency for International Development) na University of Nebraska-Omaha, u njihovom Centru za afganistanske studije. U razdoblju od 1984. do 1994. Agencija je potrošila 51 milion dolara na univerzitetske obrazovne programe za Afganistan.
Pod okriljem tog projekta, slike nasilja i jezik mržnje vešto su isprepleteni s legitimnim sadržajima obrazovanja. Decu su podučavali da broje uz ilustracije koje su prikazivale tenkove, projektile i mine. Priznali su takođe kako je u to vreme odgovaralo interesima SAD-a raspirivanje mržnje prema stranim osvajačima. Istraživanje sadržaja udžbenika otkrilo je šokantne rezultate: jedan je saradnik pregledao nerevidirano izdanje knjige od 100 stranica i izbrojao 43 stranice koje su sadržavale slike nasilja ili tekstove s temom nasilja.
Novinari Washington Posta u nastavku daju konkretantan primer udžbeničkog materijala koji deluje zastrašujuće – na jednoj je strani tekst iz tog razdoblja i slika borca pokreta otpora s remenom i kalašnjikovim prebačenim preko ramena. Ratnikova glava nedostaje. Iznad borca stoji stih iz Kurana. Ispod je pohvala mudžahedinu koji se opisuje kao ‘poslušan alahu’. Takvi će ljudi žrtvovati svoje bogatstvo i sam život da nametnu vladi Islamski zakon.
Takav je socijalni inženjering uspešno pretvarao muslimansku decu u nesvesne mašine za ubijanje. Mnogi među njima nastavili su tim putem i pridružili se al-Qaidi, terorističkoj mreži Osame bin Ladena. Bin Laden, baštinik saudijskih građevinskih kompanija otišao je 1979. u Afganistan da bi se borio protiv Sovjeta. Naposletku je došao na čelo Maktab al-Khidamara, poznatog takođe i kao MAK. MAK je bila glavna organizacije preko koje su novac, oružje i borci pristizali u Afganistan. Međutim, tu se krije još nešto: Ono što CIA obično propušta spomenuti jest činjenica da je MAK opsluživala Pakistanska državna tajna služba, Međuslužbena obaveštajna agencija (the Inter-Services Intelligence agency) ili ISI. A, ISI je bila glavni kanal CIA-e za rukovođenje tajnim ratom protiv moskovske okupacije.
Čak i nakon rata, bin Laden je ostao u dobrim odnosima sa CIA-om. Premda je simbolizirao sve što je krenulo naopako usled tamošnje nesmotrene CIA-ne strategije, pri kraju afganistanskog rata 1989., CIA je još uvek promatrala bin Ladena kao neku vrstu diletanta – bogatog saudijskog dečaka koji je otišao u rat i vratio se dočekan u krugovima saudijske monarhije, koju je toliko mrzio, kao heroj.
Bin Laden će nešto kasnije deo vlade opskrbiti trima neophodnim stvarima koje će njemu i al-Qa’idi omogućiti da izvedu najgori teroristički napad u istoriji. Te tri stvari bile su sledeće:
■ pokroviteljstvo najuticajnijih, dobro situiranih pastira u vladi
■ financiranje od vlade
■ vladin trening
Sve su to, bez mnogo okolišanja, omogućili ljudi na visokim položajima. I demokratska i republikanska administacija su zaštitile bin Ladena. Nisu ih zaplašili niti Osamin napad na USS Cole – teroristički napad na američki bojni brod USS Cole u Jemenu, u oktobru 2000, niti bombaški napadi na ambasade. Ta je ‘nepartizanska’ podrška ustrajno štitila i izolirala teroristu i njegovu mrežu. Predsednik William Jefferson Clinton, demokrata, zaštitio je bin Ladena i njegove sudrugove od ruke pravde u Sudanu. Predsednik Clinton i njegova Služba nacionalne sigurnosti propustili su nekoliko prilika da uhvate Osamu bin Ladena i njegovu terorističku grupu.
U želji da se oslobodi sankcija koje su pogodile Sudan zbog terorizma, predsednik Omar Hassan Ahmed Bashir je, ponudio hapšenje i izručenje bin Ladena kao i detaljne obaveštajne podatke o globalnoj terorističkoj mreži egipatskog islamskog Džihada, iranskog Hezbollaha i palestinskog Hamasa. Među mnogima u toj mreži bila su i dvojica otmičara koji su pilotirali putničkim avionima koji su se zabili u Svetski trgovački centar. Na te je ponude Klintonova administracija odgovorila samo gluvom tišinom. Sudan je ponudio Billu Clintonu idealnu priliku da uhvati bin Ladena i spreči buduće terorističke napade. Ali, umesto da je prihvate, Sjedinjene su Države pritisnule Sudan da puste bin Ladena, uprkos sudanskom mišljenju da će ga lakše pratiti u Sudanu nego negde drugde. To je ponovno bilo zeleno svetlo za bin Ladena i njegovu veselu pljačkačku družinu koljača i ubojica. Bin Laden je tako otputovao u Afganistan, a sa sobom je poveo Aymana Zawahiia, za kojeg SAD smatraju da je bio glavni planer napada 11. septembra, Mamdouha Mahumud Salima, koji je često putovao u Nemačku kako bi nabavio potrebnu elektronsku opremu za al Qaidu, Wadtha El-Hagea, ličnog sekretara i putujućeg izaslanika, koji sad služi doživotnu kaznu u SAD zbog svoje uloge u bombaškom napadu na ambasade SAD-a u Tanzaniji i Keniji, Fazula Abdullaha Mohammeda i Saifa Adeta, takođe optužene za napade na ambasadu. Neki od tih ljudi sad su na FBl-jevom popisu 22 najtraženija terorista.
U Afganistanu, Talibani su zaštitili bin Ladena i njegovu mrežu al-Qaide. U tom se odnosu očitava neobična simetrija. I bin Laden i Talibani su kreacija CIA-e koja je dobila novu dimenziju. Selig Harrison, ekspert za južnu Aziju s Međunarodnog akademskog cenrta Woodrow Wilson, izneo je to na konferenciji u Londonu. The Times of Indla prenosi Harrisonova otkrića: Američka Centralna Obaveštajna Agencija (CIA) proizvela je u saradnji s Pakistanom ‘čudovište’ – Talibane, koji danas vladaju Afganistanom, rekao je vodeći ekspert SAD-a za Južnu Aziju.
Ja sam ih upozoravao da ćemo stvoriti monstruma, rekao je Selig Harrison sa Međunarodnog Školskog Centra Woodrow Wlilson na konferenciji ‘Terorizam i regionalna sigurnost: Kako odgovoriti na izazove u Aziji’. Jedan prosečni Amerikanac verovatno doživljava Talibane kao galeriju prevaranata i manijaka koji usto imaju i fanatičnu razbojničku vladu i ništa više. Međutim, Harrison jasno pokazuje da su Talibani bili dobro koordinirani projekt obaveštajnih službi. Talibani nisu tek regruti iz ‘medresa’ (muslimanske teološke škole), već su na platnoj listi ISI-a Qnter-Sewices Intelligence – obaveštajni servis Pakistanske vIade.