Oružje na bazi plazme (mešavina elektrona i jona) već je stvoreno u Rusiji zarad praktične primene. Njegovo funkcionisanje zasniva se na fokusiranju snopova elektromagnetske energije koju stvaraju laser ili mikrotalasno zračenje u gornjim slojevima atmosfere. Ovi snopovi su u stanju da unište bilo koju metu koja leti supersoničnom ili sličnom brzinom. Oblak visoko jonizovanog vazduha podiže se usred laserskog ili mikrotalasnog zraka, na visini od 50 kilometara. U trenutku kada je uhvaćeh ovim snopom, svaki objekat – avion ili projektil – neizbežno će biti izbačen sa svoje putanje i uništen, zahvaljujući velikoj razlici u pritisku između površine i unutrašnjosti letećeg objekta. Fundamentalno u ovom slučaju je da energija, usmerena zemaljskim komponentama plazma oružja – laserima i antenama – nije koncentrisana na metu, već malo ispred nje. Energetski snop zapravo udara posred putanje letećeg objekta i uništava aerodinamiku leta.
Akademik Ramili Avramenko, čovek koji je uložio najviše napora u kreiranju plazma oružja u Rusiji, veruje da je njegovo čedo – plazmoid – neranjivo. Avramenko smatra da je plazma oružje veoma jednostavno kontrolisati i napraviti. Pored vojne primene, plazmoid se može iskoristiti za ‘krpljenje’ ozonskih rupa u atmosferi i izbacivanje kosmičkog đubreta van orbite. O uticaju na klimu i da ne govorimo.
General Gordon Saliven, bivši zapovednik američke armije, oduševljen je budućnošću u kojoj vidi savršene mogućnosti za manipulaciju eventualnim bojnim poljima: ‘Kada osvojimo tehnologiju novog veka, moći ćemo danonoćno da vidimo neprijatelja, prilagodimo vreme sopstvenim željama i krenemo u borbu’. Tokom Drugog svetskog rata, general Ajzenhauer se ogorčeno žalio: ‘Loše vreme u Evropi najveći je neprijatelj vazdušnih operacija. Jedan vojnik mi je rekao kako je vreme neutralno u ovom ratu. To nije tačno. Loše vreme je uvek na strani naših neprijatelja. Ukoliko loše vreme potraje, to će nacistima biti najbolja odbrana u Normandiji’.
Doduše, evropsko loše vreme poprilično je nerviralo trupe NATO, SFOR i IFOR tokom rata u Bosni. Zbog kiše i snežnih oluja otkazane su mnoge planirane operacije u vazduhu, ali i na tlu.
Modifikacija i kontrola vremena mogu se podeliti u dve kategorije: sprečavanje i intenziviranje prirodnih meteoroloških obrazaca. U ekstremnim slučajevima, mogli bi se stvarati potpuno novi meteorološki uslovi, mogle bi se izazivati i kontrolisati jake oluje, ili čak izmeniti globalna klima na čitavoj planeti. Po najbezazlenijem scenariu, modifikacija vremena bi podrazumevala sprečavanje ili povećanje padavina, uklanjanje oblaka ili magle tokom kraćeg perioda iznad određenog regiona.
Da bi se modifikacija vremena obavljala uspešno, neophodno je stvaranje globale meteorološke mreže, preko koje bi se moglo pristupiti bilo kom meteorološkom centru u svetu i podacima o globalnim, regionalnim i lokalnim vremenskim prilikama. Suštinu ove mreže, prema planu američke vojne mornarice, činili bi najsofisticiraniji kompjuterski softver i hardver, koji bi mogli da za izuzetno kratko vreme ‘svare’ i obrade trilione podataka vezanih za životnu okolinu, pretvore ih u baze podataka i proslede podatke do kompjuterskih modela za predviđanje i mudifikaciju vremena. Senzori bi očitavali promene i hranili podacima o novom meteorološkom obrascu sistem za modeliranje vremena koji bi smesta ažurirao proračune.
Gotovo svi napori na polju modifikacije vremena u poslednjih četvrt veka , bili su usmereni na promene skale oblačnosti na osnovu zasićenja isparenja i razlike u pritisku između leda i vode. Studija dr Viljema Greja istražuje mogućnost da se ‘značajni uticaj može sprovesti pametnom eksploatacijom potencijala solarne apsorpcije crne ugljenične prašine’. Ova tehnologija bi se primenila za podizanje nivoa kišnih padavina, stvaranje cirusnih oblaka i stvaranje kumulonimbusa u sušnim predelima. Kada se ugljenična prašina raširi u vazduhu iznad velike vodene površine, ugljenik postaje vreo i zagreva vazduh u svom okruženju čime povećava količinu isparenja vodene mase. kako se okolni vazduh zagreva, njegovi fragmenti se podižu, vodena isparenja koje delovi vazduha sadrže se kondenzuju i formiraju oblake.Tokom vremena, kapljice u oblaku povećavaju svoju zapreminu kako se sve više i više vode kondenzuje, da bi na kraju pale na zemlju u obliku pljuska ili neke druge vrste padavina.
Naravno, ova tehnika se može iskoristiti u vojne svrhe u idealnim uslovima. Na primer, ukoliko u blizini bojnog polja postoji veća vodena površina, ugljenična prašina bi se raspršila u atmosferi iznad vode. Na kraju bi se kondenzovana isparenje stuštila na neprijateljsku vojsku i onemogućila joj dejstvo. Zahvaljujući laserskim sistemima i pametnim materijalima baziranim na nanotehnologiji, moguće je stvoriti veštačku maglu, ali i simulirane meteorološke uslove. Oblak ili nekoliko oblaka sačinjenih od mikroskopskih kompjuterskih nanočestica koje komuniciraju jedne sa drugima i sa večim kontrolnih sistemom, nude ogromne mogućnosti. Međupovezani, sa trodimenzionalnim navigacionim sposobnostima, takvi oblaci imaju širok dijapazon primene. Mogu blokirati optičke senzore ili se prilagoditi da postanu nedostupni drugim metodama nadgledanja. Takođe, mogu obezbediti razlike u atmosferskom energetskom potencijalu – koji inače ne bi postojao da bi se tačno utvrdilo vreme udara munje u određeni cilj. Čak i kada bi nivo energetskog potencijala bio nedovoljan za efektivno udarno oružje, potencijalni psihološki efekti u mnogim situacijama bi bili fantastični.
Američki stručnjaci predviđaju da bi efekti primene simuliranog vremena za postizanje željenih ciljeva, omogućili da se namerno planirane i izvedene akcije veoma lako protumače kao posledice prirodnih meteoroloških fenomena. Pri tom je takva operacija izuzetno jeftina. Prema dr Dž. Stors Holu, naučniku sa Rutgers univerziteta koji se bavi istraživanjima iz oblasti nanotehnologije, produkciona cena recimo kilograma oblaka sačinjenih od nanočestica, bila bi ista kao i proizvodna cena kilograma krompira.
Sve u svemu, svi smo svedoci da vreme više nije isto kao pre. Svi kažu da se priroda promenila, a malo ko zna ko je pravi krivac za to.