Kako se sve to odigralo, šta to nije bilo u redu, šta je pošlo naopako? Gimpel nije imao pojma da je njegov kompanjon VIlijem Kouplo pretprošle noći, po svom običaju, pijančio u nekom baru i što ga je alkohol više savladavao, postajao je sve brbljiviji.
Na početku pijanke te noći zapazio ga je jedan agent Federalnog istražnog biroa i priključio mu se u piću. Nije mu bilo teško da do zore sve izvuče od Vilijema Koupla. Punih šesnaest sati saslušavali su nesrećnog Vilijema najveštiji američki agenti, držeći mu reflektor neprekidno upravljen u oči. Kako Vilijem i inače nije imao ništa herojskog u sebi, on je pričao, i pričao…
Kad je, sišavši na trotoar, Gimpel prišao kiosku sa novinama i kupio desetak raznih listova, čovek koji je stajao desno od njega, upitao ga je osmehujući se:
– Mister Edvard Grin, ako se ne varam?
– Ne, ja se zovem Frenk Miler – takođe se osmehujući uzvratio je Gimpel.
– Svejedno, poći ćete sa mnom – rekao mu je nepoznati, a Gimpel je osetio kako mu je gurnuo u rebra ogroman pištolj. Istog trenutka prišao je i drugi čovek, a u blizini su ih čekala kola.
Bio je to kraj špijunske karijere Erika Gimpela, 31. decembra 1944. godine. Istraga je bila opsežna, jer je slučaj bio od najvećeg značaja, najinteresantniji u američkoj istoriji. Optuženi su, naravno, priznali krivicu. Posle kratog sudskog procesa Erik Gimpel i Vilijem Kouplo osuđeni su na smrt.
Po američkim zakonima, trebalo je da budu pogubljeni petnaest dana po izricanju pravosnažne. Međutim, 12. aprila 1945. umro je američki predsednik Ruzvelt. Prema američkim običajima, smrtne presude se ne izvršavaju četiri nedelje po predsednikovoj smrti, što je značilo da će Gimpel i Kouplo biti pogubljeni 10. maja. Dva dana ranije je, međutim, kapitulirala Hitlerova Nemačka. U pobedničkom oduševljenju, Amerikanci su pomilovali sve osuđenike na smrt.
Gimpel je tamnovao u poznatom Alkatrazu sve do 25. jula 1955. kad je pomilovan. Nastanio se u Minhenu, gde je nastavio da živi kao trgovački putnik. Interesantno je da Čarls Braun nikada nije uhvaćen, niti je utvrđen njegov identitet, tako da se ni dan danas ne zna kako je on došao do najstrože čuvane tajne u istoriji SAD.