Večna misterija besplatne energije. U jednom delu svojih kazivanja, poznati kremanski prorok Mitar Tarabić govorio je o nekoj neiscrpnoj energiji: ‘Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas. Tek poslje mnogo ljeta, ljudiće se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe… Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto’.
Verovatno se ništa u svetu nije istraživalo sa toliko upornosti i vere kao kada je u pitanju perpetuum mobile. Ali, o tome je ostalo jako malo tragova jer se neuspeh najčešće prikrivao. Osim toga, od kako je Pariska akademija nauka 1775. godine zauzela stav da je perpetuum mobile ‘mašina koja nikada neće proraditi’, svet nauke je opterećen zaverom ćutanja o ovoj temi. Rasprava o perpetuum mobilu ostavljena je zanesenjacima i nepopravljivim optimistima, a zvanična nauka je digla ruke od ove teme, što ne znači da se sa istraživanjima stalo. Naprotiv, perpetuum mobile je i dalje privlačio pažnju kako naučnika tako i laika, ali ne javno. Naučnici svake zemlje tajno rade na ovome, jer svi su svesni da bi im perpetuum mobile doneo neslućene mogućnosti.
