Sve u svemu, nije teško zaključiti kako je Njutn došao do 2060. Najveći problem bio je da pravilno datira početak fatalnog perioda otpadništva koje traje 1260 godina. Počevši od 1670-ih i nastavivši da na tome radi do kraja života, Njutn je razmatrao nekoliko početnih datuma za otpadništvo od formalne institucije Crkve. U tome je lutao. Isprva je mislio da se radi o 607. ili 609 . godine nove ere. Što je bio stariji, sve je više pomerao ovaj datum u budućnost. I – konačno je došao do 800. godine, kada je papa Lav Treći krunisao Karla Velikog za ‘Vrhovnog cara’ obnovljenog Zapadnog rimskog carstva u Rimu. Pošto je Njutn verovao da 1260 godina odgovara vremenu korupcije Crkve, dodao je 1260 na 800 (smatrao je da je sunovrat Rimokatoličke crkve započeo upravo tada) i dobio 2060. godinu kao vreme ‘pada Vavilona’ – kraj otpadničke ‘Crkve’.
Kako objašnjava Snobelen, Njutn je verovao da bi pad mogao da počne nešto pre 1260. i da se nastavi još kraće vreme posle te godine. Smatrao je da će ubrzo posle pada korumpirane Rimokatoličke crkve Hrist vratiti na Zemlju i osnovati hiljadugodišnje Carstvo Božje na Zemlji.
Na strani 144. svojih Posmatranja iz 1733, Njutn citira Danila (7:26-27) kao argument za ovu pretpostavku: 26. Potom će sesti sud i uzeće mu vlast, te će se istrebiti i zatrti sasvim. 27. A carstvo i vlast i veličanstvo carsko nad svim nebom daće se narodu svetaca višnjega; njegovo će carstvo biti vječno carstvo, i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga. Snobelen pojašnjava da Njutn nije verovao da će svet zaista nestati 2060. godine, već da će to biti – novi početak: ‘To bi bio kraj starog doba i početak novog doba – onoga koje Jevreji nazivaju Mesijanskim, a hrišćani Milenijumom ili Carstvom Božjim.
Sve u svemu, smatrao je da će se negde u to vreme Hrist vratiti na Zemlju, ‘Vavilon’ (korumpirana Crkva) će pasti, i istinito Jevanđelje moći će otvoreno da se propoveda. Pre Drugog dolaska, Jevreji će se vratiti u Izrael prema predviđanjima datim u bibljiskom proročanstvu (što se već desilo…). U vreme oko Hristovog povratka, dogodiće se velika bitka Armagedona – kada nekoliko naroda (Gog i Magog konfederacija iz Jezekiljevog proročanstva) napadne Izrael. A tada će se umešati Hrist i Sveti – da uspostave hiljadugodišnje Carstvo Božje na Zemlji.
Njutn citira proroka Miheja, verujući da će tada nastupiti doba mira i napretka (Mihej 4:3): I sudiće među mnogim narodima, i pokaraće jake narode nadaleko, i oni će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove; neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti ratu. Daj Bože!
Trenutno najvećeg poznavaoca rada Isaka Njutna dr Snobelena pitali su zašto su teološka i proročka verovanja toliko važna za naše razumevanje velikog naučnika. Evo šta je odgovorio: – Njutn nije bio ‘naučnik’ u modernom smislu tog termina. Umesto toga, on je bio ‘prirodni filozof’.Praktikovana od srednjeg veka do 18. veka, prirodna filozofija nije uključivala samo proučavanje prirode, već i ruke Božje koja radi na prirodi. Iz tog razloga svaka ozbiljna studija Njutnove prirodne filozofije mora uključivati i razumevanje njegovih teoloških pogleda. Na primer, Njutnov čuveni koncept apsolutnog prostora i vremena u osnovi je baziran na Božjem sveprisustvu i večnom trajanju. Takođe je jasno, iz njegovih privatnih rukopisa, da je Njutn verovao da je idealni prirodni filozof takođe bio i sveštenik prirode. Za Njutna, ne postoji nepropusna barijera između religije i onoga što zovemo nauka. Tokom svog dugog života, Njutn se trudio da otkrije Božju istinu – da li u Prirodi ili u Pismima. Iako je prepoznavao diciplinarne razlike, Njutn je verovao da je istina jedna.