Začuđenom Jovanu anđeo govori: ‘Ja ću ti kazati tajnu ove žene i tajnu zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova’ (17,7). ‘Zver koju si video, beše i nema je, i iziće će opet iz bezdana, pa će otići u propast. A stanovnici zemlje čudiće se… Ovde treba imati um koji ima mudrost! Sedam glava su sedam brda na kojima žena sedi’ (17,8-9).
Aluzija na sedam rimskih brežuljaka? Anđeo koji proroku tumači viziju ne dopušta nikakvu sumnju o čemu je tu reč: ‘I žena koju si video – to je veliki grad koji ima vladavinu nad carevima zamaljskim’ (17,18).
Jasno je u koji grad-državu još i dans gotovo svi državnici sveta dolaze da se poklone, dopuštajući pritom da im blagoslov da jedan čovek koji sebe naziva ‘Svetim ocem’ – što je permanentno huljenje Boga, jer jedino je Bog sveti.
Zatim je Jovan video ‘jednog drugog anđela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast i zemlja bi obasjana njegovom slavom’. On povika jakim glasom: ‘pade, pade Vavilon veliki i posta stan demonima i sklonište svih nečistih duhova… Jer od strašnog vina njegovoga razvrata patiše svi narodi. I carevi zamaljski sa njim se kurvaše. I trgovci zemaljski obogatiše se od njegove silne raskoši’ (18,2-3).
‘I čuh glas drugi sa neba kako govori: Iziđite iz njega, narode moj, da ne budete učesnici u gresima njegovim i da ne primite od zala njegovih’ (18,4).
Objava zatim objašnjava veliku kuknjavu koja izbija na zemlji prilikom propasti grada u u porfiru i skerletu punog zlata i dragog kamenja: ‘jer se tvojim čaranjem dovedeni u zabludu svi narodi, i u njemu se nađe krv proroka svetih’ (18,23-24)