Verovanje da su srećniji od drugih, mnogim ljudima u SAD je važan deo ličnog imidža i samo bi se veoma mali broj menjao sa nasumice odabranim strancem. Umesto da prihvate da Skandinavci možda imaju superiorniji društveni i ekonomski sistem, oni će radije verovati da su Šveđani suicidno depresivni ljudi. Na taj način, Amerikanci su odvraćeni da preispituju američki način života, što je poslednje što žele njihovi gospodari.
Pre nekoliko godina, list Njujork Tajms je objavio da Odeljenje za strateški uticaj Pentagona (OSI) te 2002. godine ‘razvija planove koji uključuju kreiranje novinskih natpisa, najverovatnije lažnih, koji bi bili prosleđeni stranim medijskim organizacijama, ne bi li se tako uticalo na javni sentiment i kreatore politike i u prijateljskim i u neprijateljskim zemljama’. Nedelju dana kasnije OSI je zvanično ukinut zbog negativnih reakcija koje je izazvao tekst u Njujork Tajmsu. OSI je zaista ukinut, ali je ono na čemu se tamo radilo najverovatnije preuzela neka druga organizacija ili vladina agencija.
Takođe je nemoguće osloniti se na mas mesije da zadrže objektivnost u odnosu na vojne manipulacije. To je dostiglo sasvim nove aspekte onoga trenutka kada je počela praksa ‘uglavljivanja’ novinara. Svaki reporter je dodeljen jednoj vojnoj jedinici. Nedeljama i mesecima živi sa tim vojnicima i razvija sa njima veoma blizak prijateljski odnos. Baš kao i žrtve kidnapovanja koje se solidarišu sa svojim otmičarima (štokholmski sindrom), ‘uglavljeni’ novinari se identifikuju sa ‘svojom’ jedinicom. Objektivnost tu više ne postoji. Umesto objektivnog izveštavanja, oni jednostrano podržavaju svoje nove prijatelje, nasuprot protivniku čije lice ne vide.
Zahvaljujući televiziji, vojska (a ovo se odnosi i na vlast) je u stanju da iscenira medijske događaje. Jedan od poznatijih je svakako spašavanje redova Džesike Linč, koje su snimili lično pripadnici specijalnih snaga SAD. Prvobitna priča glasi da je redov LInč bila zarobljena posle razmene vatre i obostranog puškaranja. Kasnije se ispostavilo da ona nije ispalila ni jedan jedini metak, a da su njene povrede posledica prevrtanja džipa u kome se vozila. Sama Džesika Linč je porekla priče da je u zarobljeništvu maltretirana, a ispostavila se i da vrla spasilačka misija tokom operacije spašavanja nije naišla ni na kakav otpor. Ipak, tokom nekoliko dana, Pentagon je uporno lansirao dramatičnu priču o herojskom spašavanju američke heroine koju muči zli neprijatelj, odvlačeći pažnju običnih ljudi sa drugih događaja. Isto ovo danas radi i vlast kod nas, bombardujući narod sa beznačajnim pričama, samo da bi se skrenula pažnja sa važnijih problema u zemlji.