U zapadnim društvima gatare ne uživaju poštovanje kakvo imaju vračevi. Međutim, svojim različitim metodama predskazivanja u javnosti izazivaju radoznalost, strah, verovanje i želje. Može se reći da njihova rastuća popularnost odražava realni porast lakovernosti i praznoverja masa. Izgleda da postoji više ‘fatalistički’ nastrojenih osoba nego što se misli, kojima je potrebno da se obraćaju vidovnjacima da bi doneli neku odluku – ili da bi izbegli neprijatnosti savremenog života.
Bilo kako bilo, te lakovernosti potvrđuju postojanje, a često i procvat i blagostanje vračara u našem društvu. Vidovnjaci očigledno postoje zato što ljudi veruju u njih i njihove moći. Mada deluju u različitim svetovima, njihov rad je zapravo svuda identičan. Efekti tog rada potiču od straha, i to, ponekad, od straha od smrti. Retki su skeptici koji mogu da kažu da ne veruju u prognozu vidovnjaka, naročito kada je reč o njihovoj ličnoj budućnosti, predviđanju njihove ili smrti nekog bliskog rođaka.
Proučavano je ponašanje članova plemena prema žrtvi. Najpre je konstatovano začuđujuće odsustvo podrške. ‘Ukleti’ postaje odbačen, ponekad ga čak smatraju ‘posvećenim’ ili ‘tabuom’ – drugačijim od ostalih. Javlja mu se osećanje potpune napuštenosti od koje može pobeći samo u smrt. Dok se nalazi u stanju hipersenzibilnosti, surovo i neprijateljsko držanje saplemenika samo pojačava njegovu opsednutost smrću. U njemu se polako gasi volja za životom, prestaje da jede, slabi, i na neki način doprinosi svojoj izolaciji.

Drugim rečima, postaje ono što drugi žele da bude i aktivno učestvuje u nekoj vrsti samoubistva.
Druga reakcija zajednice se manifestuje u časovima koji prethode smrti. Društvena grupa tada, reklo bi se, pristupa svojim pogrebnim ritualima, a majstor ceremonije, koji je ponekad najbliži rođak žrtve, kida poslednje niti koje su je vezivale za svakodnevni život, uvodeći ga u ‘svet mrtvih’ uz prećutnu saradnju umirućeg…