U nemogućnosti da dođu do pouzdanih podataka, Amerikanci povlače gotovo očajničke obaveštajno-izviđačke poteze. Počinju da koriste putničke avione u izviđačke svrhe, pri čemu putnike dovode u poziciju taoca i živog štita.
Na slici levo i desno dole prikazane su neprirodne rupe u oblacima za koje stručnjaci tvrde da su nastale usred dejstva skalarnih talasa.
Južnokorejski putnički avion Boing 707 sa linije Seul-Pariz iz 1978. godine skreće sa puta i ulazi 320 kilometara u vazdušni prostor Sovjetskog Saveza. Navodno je zalutao, ali odbija da izvrši instrukcije pilota sovjetskih lovaca. Oni otvaraju vatru po avionu, avion prinudno sleće na zaleđeno jezero sa oštećenim repom, a istraga je pokazala da je ovaj putnički avion upućen da otkrije frekvencije sovjetskih radarskih sistema.
Još drastičniji je slučaj takođe južnokorejskog Boinga 747 sa linije Njujork-Seul. U noći između 31.augusta i 1.septembra 1983. godine ovaj avion sa 269 putnika i članova posade leteo je na pomenutoj relaciji sa sletanjem u Enkoridžu na Aljsci. Na toj međustanici je nasuo gorivo i promenio posadu. Nastavio je put u visini Kurilskih ostrva, a zatim skreće na zapad preko Sahalina prema poluostrvu Kamčatka. Tada ulazi u vazdušni prostor SSSR-a koji je strogo zabranjen za civilne letove zbog strateških vojnih objekata lociranih u toj zoni.
Tako pogrešnom putanjom avion ulazi 500 kilometara u vazdušni prostor SSSR-a. Pošto nije odgovarao na pozive i naredbe, pa čak ni na upozoravajuće pucnje pilota sovjetskih lovaca, oni otvaraju vatru i obaraju avion. Poginuli su svi putnici i članovi posade.
Zapad je skretanje aviona pokušao da objasni kvarom navigacionih sistema u avionu. Objašnjenje je bilo neprihvatljivo s obzirom da ovaj, veoma savremen avion, ima trostruki sistem za navigaciju, a i radarski ga je pratila japanska kontrola leta koja je morala da uoči skretanje sa regularnog puta i upozori posadu. Morala je, ali nije. Uz to, u ‘skretanje greškom’ se ne uklapa ni ponašanje posade nakon mnogo puta ponovljenih poziva sovjetskih lovaca.
Avion je, dakle, planski upućen u zonu strogo zabranjenu za civilne letove. Amerikanci su toliko želeli da nešto snime da su izložili riziku živote 269 nedužnih ljudi. Računali su, da će izvesna moralna načela sprečiti Sovjete da povuku ovako radikalan potez. Međutim, sa druge strane, značaj strogo čuvane tajne i nacionalna sigurnost, bili su veći od moralnih načela na koje su Amerikanci računali.