Područje oko planine Kavkaz, između Crnog mora i Kaspijskog jezera, prava je oaza dugog života. Reč je o prostoru gde se na nevelikoj površini nalaze visoki planinski vrhovi i pomorska letovališta, sa neobično puno sunčanih dana. Većina od oko pet hiljada tamošnjih stogodišnjaka živi u Dagestanu, na kaspijskoj strani Kavkaza, i u Gruziji, na crnomorskoj strani planine.
Za razliku od nekih drugih staništa dugovečnih ljudi, Kavkaz nije nepristupačan, pa samim tim ni tajnovit. Naprotiv, mnogo stranaca je posetilo Kavkaz, prošlo kroz njega i dobro ga opisalo. Podsetićemo ovom prilikom da su o Kavkazu pisali Puškin, Tolstoj, Čehov…
Mineralne vode Kavkaza su veoma bogate i zdrave, a najpoznatija među njima, ‘Boržom’, flašira se i prodaje širom sveta. Mnogi radoznalci uputili su se u unutrašnjost Kavkaza, upravo tamo gde žive famozni stogodišnjaci, ne bi li među njima otkrili ‘čarobnu formulu’ dugovečnosti. Teren je tu grub, a život težak. Malo je puteva i glavno prevozno sredstvo je – konj. Visoka brdska područja su teško prohodna. Ima mnogo koza i ovaca, a uzgajaju se posebno limun i čaj.
Mada je ovde život težak, ljudi žive opušteno, bez napetosti i stresa. Jedan 108-godišnji stanovnik ovog područja rekao je: ‘Dostigao sam ove godine jer nikad nisam imao neprijatelja. jer nikad nisam pročitao nijednu knjigu i nisam imao nikakvih briga’. Isti istraživač zabeležio je i objašnjenje jedne 17-godišnje starice, koja je na pitanje zašto Amerikanci ne žive tako dugo kao ona, rekla: ‘Zato što previše čitaju’. Druga je žena na isto pitanje odgovorila: ‘Zato što se previše zabrinjavaju i stalno žele nešto što ne mogu dobiti’.
Na području Kavkaza ishrana se sastoji od mleka, kefira, sira, povrća (paradajz, luk, krastavac, kupus), voća (grožđe), ali i mesa, prvenstveno jarećeg i pilećeg. Stariji ljudi dnevno uzmu oko 1800 kalorija, što je znatno više od starih ljudi drugde u svetu! Međutim, sedamdeset odsto kalorija dolazi od povrća, a proteini najviše od mleka. Jede se jako malo masnoća. Krompir i hleb se, takođe, vrlo malo troše. Postoji, doduše, specijalni lokalni hleb, koji se najčešće jede topao, ali u unutrašnjosti, umesto hleba pravi se neka vrsta pogače.
Zanimljivo je da se sve što se jede – jako začini lukom, biberom i raznim umacima. Pri svakom obroku pije se crveno vino. U neobičnosti sa ovih prostora spada i to da ljudima kosa ne sedi, ne gube zube i potentni su do sedamdesete godine, dok žene imaju menstruaciju i u šezdesetim. Svi oni žive bez posebnih napetosti i u očekivanju da će biti dugovečni, radni su i ne znaju za penziju.
