Šta su sve u Ahora klisuri otkrili nezavisni istraživači i druge ekspedicije? Kovčeg dužine između 150 i 300 metara nalazi se razlomljen na delove! Tajna koja se čuva daleko od očiju… Priča o katastrofalnom potopu i jednoj jedinoj porodici koja ga je preživela jedna je od najstarijih priča naše globalne kulture. Da li je moguće da je ovaj mit zasnovan na stvarim činjenicama, i da li bi veliki Nojev Kovčeg mogao i dalje postojati sačuvan na ledenim prostorima Ararata, planine na koju je, po Bibliji, pristao posle Potopa?
Još je zanimljivije da matematička statistika o priraštaju čovečanstva potvrđuje da je: celo čovečanstvo nastalo od jedne manje grupe ljudi nekoliko hiljada godina pre Hrista. Do sličnih zaključaka došli su i italijanski i japanski genetičari. Ali, ovakve činjenice nisu dobrodošle u javnost, jer prkose ustaljenoj dogmi Darvinove teorije evolucije.
Deda istraživača Robina Simonsa radio je kao lekar u istočnoj Turskoj i Rusiji između 1904. i 1910. godine i to u samom podnožju Velikog Ararata – mesta na kojem je, i po tamošnjoj tradiciji, pristala barka Noje i njegove porodice posle Velikog potopa.
Neki od tamošnjih Kurda i Jermena koje je lečio, pričali su mu upravo to – da je na toj planini sačuvan Nojev kovčeg, i to ‘visoko na severnoj strani, malo ispod prevoja’ ugašenog vulkana sa dvostrukim vrhom, i pokazali mu tu tačku na jednoj staroj fotografiji Ararata.
Saznao je i da stara imena mesta u tom području uveliko sadrže sećanje na Kovčeg – ‘Nojevo selo’, ‘Prvi Vinograd’, ‘Kuća Semova’ – Sem je bio jedan od Nojevih sinova, predak Semita, ‘Grad Prve Pijace’, ‘Mesto Prvog Silaska’ … Većina ovih imena danas se više ne koriste, ali su vrlo specifična u starojermenskom jeziku.
Postoje, međutim i druge legende o mestu Nojevog iskrcavanja. Kuran, na primer, takođe govori o Kovčegu – ali kaže da je on pristao na Al Kudiju, planini oko 300 kilometara južno od Ararata, dok Iranci tvrde da se ‘Ararat’ nalazi na njihovoj zemlji – planina Kuh e Alvand.
Čuvena je priča o višemesečnoj ekspediciji vojnika ruskog cara Nikolaja II, koji su navodno ušli u Kovčeg i fotografisali ga, mapirali poziciju, negde u krševitim, kanjonima ispresecanim gornjim područjima ‘Jermenske strane’. Ova ekspedicija preduzeta je tik pred Oktobarsku revoluciju, u toku koje je, kako se misli, većina njih za vreme samog pohoda pobijena, a fotografije, mape i artefakti nestali.
Rođaci nekolicine preživelih potvrdili su autentičnost te ekspedicije.
