Uzimajući u obzir da svako ljudsko biće, bez izuzetka, može privremeno projektovati svest iz fizičkog tela, i da se čini da je taj proces jednako prirodan kao disanje i spavanje, zašto se onda praktično 99 odsto Ijudi ne seća da je ikada doživelo neko vantelesno iskustvo?
Odgovor na to pitanje je jednostavan. To je zato što većina Ijudi napušta svoja tela bez ikakve lucidnosti ili svesti. Mnogi faktori, uobičajeni među prosečnim ljudima, uzrokuju takvo stanje. Tu spadaju: nedostatak zanimanja za sve što je nefizičko, zaokupljajuća fiksacija na samo fizičke stvari, nesposobnost, kao posledica neznanja, da se vantelesno iskustvo razlikuje od beznačajnog sna i naučno i/ili versko uslovljavanje. Ali, ovdje se ne radi o situaciji tipa sve ili ništa. Osobe mogu doživljavati različite nivoe svesti za vreme boravka van tela. U stanju polusvesti, na primer, osoba će obično biti zbunjena stanjem u kojem se nalazi, i biće otvorena smetnjama uzrokovanim slikama iz snova i noćnim morama.
Na lestvici od 0-100% vanfizičke lucidnosti, na nivou od oko 60% projektovane osobe stiču sigurnost u pogledu svog vanfizičkog stanja. Za vreme lucidnog vantelesnog iskustva, osobe su u stanju primeniti sve sposobnosti koje imaju u budnom stanju, kao što su pamćenje, razboritost, donosenje odluka i kritčcko prosuđivanje.
Postoji bezbroj tipova VTI-a. Oni se razlikuju po načinu na koji do njih dolazi, po svojoj prirodi i po svojoj svrsi. Na primer, najčešći tip vantelesnog iskustva je ‘spontano – slučajno’ isku­stvo, u kojem osoba koja doživljava projekciju nije nameravala napustiti telo (i često ne zna ništa o toj pojavi). Nasuprot tome, namerni VTI je svesno izazvan primenom neke od tehnika projekcije. Među mnogim drugim tipovima VTI-a možemo takode navesti ‘potvrđeno’ iskustvo, koje se događa kada osoba postigne dovoljno lucidnosti izvan tela da može izvoditi praktične zadatke koji mu omogućuju da dobije potvrdu svog vanfizičkog stanja; na primer, viđenje nečega u flzičkoj dimenziji što kasnije može biti potvrđeno. Ta vrsta iskustva omogućuje naučnicima da sprovode ekspcrimentalna istraživanja VTI-a. Još jedan vrlo čest tip iskustva je ‘opuštajući’ VTI, za kojeg su karakteristični osećaji slobode i zadovoljstva, i često uključuje vanfizičke letove.
Neke osobe takode tvrde da su imale iskustva u kojima su susretale prijatelje, članove porodice ili druge poznanike koji su preminuli. Drugi su imali susrete s prijateljima koji su takođe svesno boravili van tela, i bili su u stanju komunicirati s njima tokom iskustva. Međutim, jedan od najzanimljivijih tipova VTI-a je neprekidno svesni VTI, tokom kojeg osoba zadržava svest u svim fazama iskustva; drugim rečima, za vreme njenog normalnog budnog stanja, za vreme opuštanja, odvajanja vanfizičkog tela, razdoblja provedenog van tela, povratka vanfizičkog tela u fizičko telo i, konačno, povratka u normalno budno stanje – buđenja nakon povratka.