U kapetanovoj verziji dogodilo se ovo: odmah nakon prekida radio-talasa sa ‘Milene’, brod je upao u iznenadnu oluju, praćenu gromovima, za koje su mornari kasnije izjavili da su bili takvi ‘kakve nikada u životu nisu ni videli ni čuli.’ A onda su oblaci i kiša nestali neočekivano i kao sami od sebe, baš onako kao što prethodni kadar nestaje na filmu. Nebo se izbistrilo, nijednog oblaka, osećao se samo blagi povetarac. ‘Jedva da smo se prilagodili jarkom suncu koje je odjednom gotovo oslepljujuće zasijalo, kad ugledasmo, tik pored nas, jednu jedrilicu drevne konstrukcije sa koje su munjevito kukama zakačili našu palubu i odmah zatim počeli da se prebacuju na nju…’
Na palubu teretnjaka prebacivali su se ljudi odeveni u odeću koja je po svom kroju i, uopšte, izgledu, podsećala na modu iz vremena koje je zadugo prethodilo pojavi gusara. U opštoj graji teško je bilo odvojiti pojedine reči, ali su svi na ‘Mileni’ bili jednodušni u tome da jezik napadača nije podsećao ni na jedan od savremenih jezika.
Mornari su se u početku branili svime što bi im palo pod ruku. Jedan od njih je iz svoje kajute doneo automat, otvorivši na napadače rafalnu vatru. Okršaj je završen u trenutku kada je posada ‘Milene’ uključila moćne brodske aparate za gašenje požara. Tada je među napadačima nastala divlja panika. Jedrilica je u tom trenutku otplovila negde u stranu, ostavivši na palubi teretnjaka jednog svog mrtvog člana.
Mrtvo telo napadača bilo je preeneseno u kajutu i tu detaljno ispitano. Bio je to muškarac, za koga bi se, kao prvo, moglo reći da valjda nikada nije čuo da psotoji takvo što kao što je sapun, zubna pasta ili pribor za brijanje. Imao je kod sebe široki krivi nož, tipa malezijskih noževa.
Odeća mu se sastojala od širokih pantalona i neke vrste jakne, postavljene kozjom kožom. Pantalone su bile napravljene od grubog sukna tkanog u kućnoj radinosti, kao da su napravljene od džaka, natopljenog smolom.
