Blekvol tunel u londonskom predgrađu Grinvič mesto je gde od 1972. godine pojavljuje mladić u kožnoj odeći, zaustavlja motocikliste i onda volšebno nestaje u toku vožnje. Jean od onih koji su ga povezli, uspeo je da sazna adresu svog saputnika, a kada je stigao do severne obale Temze i okrenuo se da nešto kaže mladom čoveku, sedište iza njega bilo je prazno. Prva reakcija mu je bila da okrene vozilo i ponovo prođe kroz tunel, u strahu da je nepoznati negde usput pao sa motocikla, ali ga nije bilo. Sledećeg dana, otišao je na adresu koju mu je putnik dao i saznao je da jeon stradao još pre nekoliko godina u nesreći.
Interesantan dodatak ovoj priči može se naći u ‘Fortion Tajmsu’ od juna 1994. godine u pismu ROja Dena iz Haroua. Početkom 60-tih on i njegova supruga bili su u kući njegovog tasta u Blekvoj Lejnu, u neposrednoj blizini tunela. Jedne tamne, vlažne večeri, začuli su škripu automobilskih guma, zvuk kočenja a zatim tup udarac: motociklista je udario u ivičnjak, odbio se od saobraćajni znak i poginuo na mestu. Nedelju dana kasnije, Dentove su probudili u dva sata iza ponoći identični zvuci, ali ovoga puta nije bili ni vozila ni nesreće.
Dilivud Lejn, blizu Grejvsenda u Kentu, mesto je gde je u ksanim noćnim satima u novembru 1992. godine bračni par, koji nije želeo da bude imenovan, vraćajući se kući iz posete prijateljima, ugledao priliku koja se jednostavno niotkuda pojavila na središnjoj liniji puta. Vozač je zaokrenuo da je ne bi udario, ali kada su se zaustavili, žene u crnom, kako su je opisali, nigde nije bilo! Na putu A-229, blizu Krenbruka u Kentu, u subotu, 26. juna 1999. godine, u dva iza ponoći, Bob Prous, brat glumca Dejvida Prousa, prolazio je kroz selo Hartli, kada su farovi njegovih kola osvatlili figuru na putu. Prous je čoveka opisao kao plavokosog, izrazito visokog muškarca, koji je mirno stajao, sa rukama spuštenim pored tela, i tvrdio da pri toj brzini nije mogao da izbegne gaženje- ali, na mestu ‘nesreće’, nije bilo ni leša ni povređenog. U toku te godine, međutim, na putu kroz Hartli desilo se nekoliko teških udesa.
Još veći šok doživeo je Piter Lesli, iz istočnog Finčlija, na putu a-41 prema Stenmoru, u večernjim satima 13. oktobra 1985. godine. Ispred njega se iznanada našao čovek sa dobermanom na uzici. Udarac je bio neizbežan, i Lesli je video kako obe figure odlaze pod kola, čuo čovekov krik i cviljenje psa, a zatim ih u retrovizoru video kako leže na putu. Ali, kada je zaustavio vozilo i zakoračio na put, ‘unesrćeni’ su nestali. Slučaj je prijavio policiji, koja je pregledala okolinu ali nije mogla da nađe tragove udesa niti bilo kakva oštećenja na kolima Pitera Leslija.
