Naravno, nemoguće je zaobići dobrog, starog Forta, ako se čovek odluči praviti ‘on line’ magazin s najzanimljivijim stranicama obavljenim u svetu. Pogotovo, kada je reč o čudnim padavinama i neverovatnim pljuskovima, koje su u prošlosti uzbuđivale stanovništvo naše planete.
Na stranicama ‘Knjige prokletih’, Čarls Fort je zabeležio nebrojeno mnogo nesvakidašnjih padavina: kišu crvene prašine, žaba, riba, rakova, meduza, želatine, žita, povrća, lešnika, natrijeva karbonata, vapnenca, soli, koksa, pepela, zmija, mrava, crva, paukova, čak i topovskih kugli.
No, mi ćemo otići i korak dalje. Govorićemo i o ‘nemogućim’ padavinama, koje su uzbuđivale svet u decenijama posle Fortove smrti. Istina, mnoge od njih, ako se ozbiljno analiziraju, ne pretstavljaju nikakvo čudo i mogu se naučno objasniti, ali je medu njima znatan broj bilo i onih, poput plamenog pljuska u Estoniji, koje će se još dugo, u najmanju ruku, smatrati čudnim i nedovoljno istraženim.
Stanovnici kineske provincije Kirin, koji žive na područu prostranom više od 500 kvadratnih kilometara, bili su svedoci meteoritskog pljuska, koji je srećom prošao bez tragičnih posledica. Događaj se odigrao 8. marta 1976. godine i neobičan je po tome što su se krhotine metorita i prateći manji komadi, rasuli na površini koja, po obimu, premašuje sve do sada poznate ‘kamene kiše’.
O neobičnom događaju pisali su mnogi autori, a mi ćemo se koristiti saznanjima Ouhang Cu-Huana, uglednog člana Instituta za geohemiju pri Kineskoj akademiji nauka u Pekingu.
Crvena se vatrena lopta, veličine punog Meseca, iznenada pojavila nekoliko desetina kilometara iznad severoistočnog dela grada Hsinglunga, u provinciji Pajen, na severu Kine, tačno u 15,01 sati po lokalnom vremenu. Primećeno je da se vatrena lopta kretala brzinom od 10 kilometara u sekundi i da je letela prema jugozapadu, gotovo paralelno s nasom planetom.
Nekih 230 kilometara jugozapadno od Hsinglunga, Hsing Kuo-Chin i pet njegovih kolega iz komune Tienteh, primetili su da je prečnik vatrene lopte postao dva do tri puta veći od punog meseca. Prema njihovim tvrdnjama nebeska je lopta delovala poput ogromne crveno-beličaste mase. U međuvremenu, desetine hiljada kineskih radnika, seljaka i vojnika, uocili su goruće nebesko telo, koje je iza sebe ostavljalo blistav trag i kovitlace dima i prašine.
Raspadanje metorita i njegovo pretvaranje u opasni meteoritski pljusak odigralo se u poslednjih nekoliko sekundi leta užarene lopte, na visini od nekih 17 kilometara iznad severoistočnog dela grada Kirina, i bilo je popraćeno zaglušujućim praskom i bljeskom, koji se može porediti sa bleštavilom sunca. Kiša metorita, koja je neposredno pre dodira sa tlom postala tamna, proizvela je u trenutku pada zastrašujući ‘urlik’, podižući prašinu i zemlju visoko u vazduh. Očevici tvrde da su komadi zaleđene zemlje leteli i do 150 metara unaokolo, a gusti oblak, u obliku pečurke, podigao se visoko iznad zemlje najmanje 50 metara.
Meteoritski pljusak odigrao se u blizini seoskih kuća, pa je siloviti pritisak razbijao prozore i otvarao nezabravljena vrata na kućama. Istovremeno, zvuci koji su se čuli bili su zaglušujući i nesnosni, a preko milion ljudi, koji ih je slušao skoro pet minuta, opisuju ih kao nešto što dotad u životu nikada nisu registrovali. Najveći je komad meteorita pao u selo Kaoshan. Zbog svoje veličine i težine nazvan je ‘Meteorit br. 1’ i bio je težak 700 kilograma. To je, inače, najveći meteoritski kamen do sada otkriven na našem planetu i za nešto više od jednog kilograma je teži od metorita, koji je 1948. godine pao u severni Kanzas – SAD. Nakon ‘kamene kiše’ na području kineske provincije Kirin sakupljeno je više od stotinu meteoritskih komada, ukupne težine 2700 kilograma. Srećom, iako je načinjena znatna materijalna šteta, u metoritskom pljusku niko nije smrtno nastradao. Naravno, ovakve padavine, po pravilu izazivaju paniku i strah medu ljudima. No, u svetu su zabeležene i one koje izazivaju radost, nevericu, čudenje i smeh.
