Početkom 40-tih godina XX veka kanadski istraživač Ralf Bergstreser upoznao je jednog od najvećih naučnika tog vremena, Nikolu Teslu. Od Tesle je naučio mnogo, između ostalog o povezanosti ljudskih bića sa kosmičkim silama koje predstavljaju osnovu našeg postojanja i o purpurnim poljima energije. Sledećih trideset godina, primenjujući ono čemu ga je naučio Tesla, Ralf Bergstreser je ekperimentisao i konačno razvio tehniku koršćenja elektriciteta za menjanje rezonanse određenih materijala. Pre gotovo četrdeset godina napravio je prvu purpurnu ploču. Iz zahvalnosti prema Tesli koji ga je usmerio na pravi put, nazvao ju je – Teslina purpurna ploča. ‘Te energizovane ploče će pomoći čovečanstvu da podigne svoj vibracioni nivo’, pisao je Bergstreser. ‘Njihova pozitivna energija privlači energetsko polje univerzuma koje prodire kroz svaku materijalnu supstancu. Takva energija je blagotvorna za biljke, životinje i ljude.’
Purpurne ploče prave se u različitim dimenzijama i oblicima u mnogim zemljama. Najpoznatije su Tesline purpurne ploče pravouganog oblika koje se mogu nositi u džepu i ovalni tzv. Teslini purpurni diskovi koji se mogu nositi kao privezak. Prave se od anodizovanog aluminjuma obojenog purpurnom, ljubičastom bojom. Sam ljubičasti sloj može biti matiran i grub na dodir, ili potpuno gladak i sjajan – prijatan na dodir. Procesom anodizacije menjaju se mikroskopska tekstura površine i kristalna struktura metala na površini. Atomi i elektroni aluminijuma se propuštanjem struje takođe menjaju, tako da se ploče usklađuju i harmonizuju sa osnovnom kosmičkom energijom univerzuma. One deluju kao prijemnici, antene, stvarajući oko sebe energetsko polje koje prodire kroz svaku materijalnu supstancu. Purpurne ploče i diskovi mogu se praviti od materijala koji poseduju prirodnu rešetkastu strukturu, kakvi su aluminijum (najčešće se prave baš od aluminijuma), kvarc (veoma su krte i lako se oštećuju) i specijalne vrste keramike (radi se o veoma skupoj vrsti keramike). Ta rešetkasta struktura je energetski prisiljena da formira postojane, homogenije i pravilnije obrasce i molekularne karakteristike.
Izmenjeni materijal aluminijumske ploče (elektrolitička oksidacija) u ljubičastoj boji se ponaša kao antena (i kao prijemnik i kao odašiljač) životne energije koja pozitivno utiče na sva živa bića, hranu, vodu i tlo u okolini.
I još jedno pitanje koje je veoma važno. Za koju se ploču odlučiti – ima ih mnogo na tržištu. Ako se prošetate po forumima na netu čućete razne (budalaste) priče o kopijama, falsifikatima, originalima… Odakle ta isforsirana priča o ‘boljim’ i ‘lošijim’ purpurnim pločama, o ‘kopijama’ i ‘originalima’? Takva pitanja potežu pojedini trgovci tvrdeći na sav glas kako su samo ‘njihove’ Tesline purpurne ploče originali a, sve druge su ‘falsifikati’. Svakome ko ima imalo mozga, jasno je da su ovakve tvrdnje smešne i usmerene samo ka jednom cilju – otimanju novca. Znate ono… ‘svaki Ciga svoga konja hvali…’ Trebalo bi imati u vidu da su ovakve tvrdnje karakteristika tržišta manjih zemalja. U EU postoji dvadesetak proizvođača Teslinih purpurnih ploča, raznih oblika i veličina i nigde nećete naći tvrdnju da su ploče samo jednog proizvođača originali, da su dobre a da druge ne valjaju.. Oni znaju, i imaju dovoljno poslovnog morala da priznaju, da kudeći druge najviše prljaju sebe. Na kraju krajeva, takvima kupci najmanje veruju. U Indiji se prave veoma kvalitetne purpurne ploče, u Americi i Brazilu takođe… Zna se kako se purpurna ploča pravi i ako je napravite po tom receptu – svaka je dobra.
Ali, ima li na tržištu loših purpurnih ploča, koje se mogu nazvati falsifikatima? Ima u području sive ekonomije. Njih najčešće prodaju pojedinci preko malih oglasa u novinama ili na internetu. Ako se prevarite i naručite nešto od njih dobićete ga uvijenog u običan papir ili najlon kesicu, bez ikakvog natpisa …Preko ‘fejsa’ su ‘valjane’ ploče od gvožđa farbane autolakom – naravno da je stvar vrlo brzo provaljena. Nije zabeleženo da se time bave registrovane firme, jer se njima ne isplati da prave nešto što će njihovom poslu naneti više štete nego koristi. Još jedno pitanje zaslužuje pažnju – razni žigovi koje neki proizvođači utiskuju na svoje ploče. Čista je dezinformacija da bilo kakav ‘znak’ pojačava dejstvo ploče. Trgovci utiskuju svoj žig, najčešće, iz estetskih razloga ili kao pokušaj brendiranja. Ali, to nema nikakve veze sa stvarnim delovanjem Tesline purpurne ploče. Uostalom, Bergstreser nikada nije rekao ni reč o bilo kakvom ‘dodatku’ ploče.
Zbog svega navedenog, preporučujemo da Tesline purpurne ploče nabavljate kod proverenih prodavaca. Izbegavajte online prodavce koji nemaju prijavljenu firmu i prodavnicu u kojoj možete da razgledate, opipate proizvod i popričate sa prodavcem (to je najpoželjnija varijanta). Uvek kada kupujete Teslinu purpurnu ploču pogledajte nekoliko primeraka. Ako se mnogo razlikuju, ako nisu ujednačenog kvaliteta (površine su šarene) ili ako su greške ispravljane flomasterima ili farbom, pokušajte da nađete Teslinu ploču kod drugog dobavljača. Kod prave Tesline purpurne ploče dopušteno je da samo na jednoj ili dve tačke (ne veće od kvadratnog milimetra) nedostaje anodizirani sloj i one se smeju nalaziti na ivicama ploče (sa strane). To su mesta na kojima je ploča bila povezana u kolo električne struje prilikom anodizacije.
I, konačno, pitanje veličine Tesline purpurne ploče. Zapamtite da purpurne ploče ne deluju oblikom niti imaju propisanu veličinu (ako vam neko tvrdi da su samo njegove ploče prave veličine, onda znajte da pričate sa šarlatanom). Najviše se prave u veličini standardne kreditne kartice i to iz čisto praktičnih razloga – mogu da se nose u novčaniku. Na tržištu se mogu naći sve do dimenzije 40×40 cm. Ima ih kvadratnog i pravougaonog oblika. Takođe se prave kao diskovi – (okrugli) različitih prečnika, a najmaštovitiji oblik pravi se u Švedskoj – ploče imaju oblik malog anđela sa raširenim krilima i nose se kao privezak na ogrlici. Tesline purpurne ploče proizvedene u Indiji često imaju žigove hindu-božanstava Hanumana ili Ganeša. Američke ploče često imaju štampan Teslin portret. Ipak, najveći broj Teslinih purpurnih ploča nemaju nikakvu specijalnu oznaku i one najviše liče na originalne ploče koje je konstruisao i napravio njihov tvorac Ralf Bergstreser.