Jedan poznati govornik je svoje seminare voleo da započinje tako što je u ruci držao novčanicu od 50 evra. U hali, gde je bilo prisutno oko 200 slušatelja, pitao bi:
– Ko od vas želi ovu novčanicu?
Ruke su se jedna za drugom počele dizati u vazduh. Rekao je:
– Pre nego vam dam ovu novčanicu, dozvolite mi da uradim nešto.
Pritom je zgužvao novčanicu, ponovo je podigao uvis i ponovo upita:
– Ko još uvek želi ovu novčanicu?
Ruke su još uvijek bile u zraku.
– A šta ako sa njom uradim i ovo? – bacio je novčanicu na pod i počeo je gaziti, a potom je pokupio izgužvanu i uprljanu.
– Ko je od vas želi i sada?
Ruke su brojnih slušatelja još uvek su bile u vazduhu.
– Prijatelji moji, danas smo naučili veoma dragocenu lekciju – rekao je.
– Bez obzira što uradim s novcem, još uvek ga želite, jer novčanica nije izgubila svoju vrednost. Još uvek je vredna 50 evra.
U životu mnogo puta padnemo, budemo izgužvani, povređeni i na tlu, u prljavštini; i sve to zajedno sa odlukama koje donosimo i okolnostima u kojima se nađemo. I tada mislimo da nismo vredni ljubavi, topline i da smo bezvredni sami za sebe. Međutim, nezavisno na to šta se dogodilo ili šta će se dogoditi sa vama, nikada nećete izgubiti svoju istinsku vrednost. Uprljani ili čisti, izgužvani ili potpuno uredni, još uvek ste neprocenjivi… naročito za one koji vas vole. Veličina našeg života ne izvire iz toga, šta napravimo ili koga poznajemo, već iz toga KO SMO!