Za razliku od mnogih etnologa, lekari i fiziolozi su skeptični u odnosu na verodostojnost i tačnost svedočanstava, koja se odnose na ‘vudu smrt’, a o tome se ne govori već dvadesetak godina. Međutim, 1906. godine, istog dana kada je stupio u službu u dispanzer u Mombasi – Uganda, mladi doktor C.A.Vigins suočio se sa jednim od tih neobičnih slučajeva. Opisao ga je ovim rečima:
‘Čovek koji mi je bio poslat predao mi je poruku od načelnika policije, u kojoj je pisalo da je na njega bacio čini dobro poznati vrač. Načelnik je još dodao da je čovek ubeđen da će umreti sledeće noći u ponoć. Pregledao sam ga i ne našavši ništa nenormalno, vratio ga na posao. Uveče mi ga je načelnik opet poslao, moleći me da ga zadržim u bolnici do sledećeg dana, što sam i učinio. U toku moje noćne smene zatekao sam ga kako, ukočenog pogleda, nepomičan, sedi na svom krevetu. Mom asistentu urođeniku sam rekao da ga nadzire, nameravajući da ga ponovo obiđem pre ponoći.
Morao sam da odem na večeru tako da sam potpuno zaboravio na vreme. Kada je gong na tvrđavi označio ponoć, požurio sam u bolnicu u kojoj sam zatekao mrtvog Askarija. Asistent mi je rekao da ga nije ispuštao iz vida, ali da se kod prvog otkucaja ponoći, čovek, do tada potpuno nepomičan, srušio mrtav na krevet. Danas sam ubeđen da sam mogao da ga spasim nekom pilulom za uspavljivanje od koje se ne bi probudio do jutra’.
Da li je zaista mogao da ga spase? Loš psihički uticaj je učinio svoje tako da ni dr Vigins, niti iko drugi, verovatno ništa nije mogao da promeni, osim, možda, neki vrač…
Dr Vigins piše o drugom slučaju koji je zanimljiv iz dva razloga. S jedne strane, pokazuje dokle mogu da idu mržnja i mahinacije urođenika, a sa druge strane, što u spor uvlači tri žene. Evo priče doktora Viginsa:
‘Dok sam bio na safariju blizu Nimule, glavni lekar me je zamolio da se pobrinem o jednom Askari desetaru, kome je ubod nožem probio supklavikularnu arteriju. Ranio ga je njegov narednik. Ne bez teškoća ušio sam arteriju i, na moje veliko iznenađenje, ranjenik je brzo i bez poteškoća ozdravio.
Čuo sam da su se narednik i desetar bili žestoko posvađalai i da je ovaj drugi, koji je bio vrač, upozorio prvog ‘da pripazi na svoje tri žene u naredna tri dana’. Narednik je o tome obavestio kapetana koji je samo slegao ramenima – ali, iste te večeri, narednik je našao mrtvu jednu od svoje tri žene i zatražio desetarovo hapšenje. Posle kratkog ispitivanja, kapetan je zaključio da desetar nije umešan, jer se uopšte nije ni približavao narednikovoj kolibi. Ipak mu je dao dvodnevnu dozvolu da bi mogao da pazi na dve ostale žene. Autopsija preminule nije pokazala nikakav trag bolesti, trovanja ili nasilja.
Sutradan uveče, jednu od ostalih narednikovih žena je ujela zmija za gležanj, dok je išla po vodu i umrla je pola sata kasnije. I ovog puta je narednik zatražio desetarevo hapšenje i opet ga je kapetan odbio, savetujući mu da se ne odvaja od svoje treće žene. Sutradan, narednik je izašao iz kolibe samo naveče da bi sa svojom poslednjom suprugom zahvatio vodu na Nilu. Žena je ušla u reku i dok je punila svoj krčag ščepao ju je krokodil – mada krokodil ovde nije bio viđen već desetak godina. Još jednom je narednik otišao da se žali kod kapetana, koji ga je pitao kako je desetar mogao da pozove krokodila. Sledećeg dana je narednik desetara ubo nožem – posle čega je jedan od njih dvojice odmah premešten u drugu jedinicu’.