U narodnim verovanjima beli luk među ostalim biljkama ima počasno mesto. Na beli luk ne sme nikakva nečista sila, pa je korišćen i u ishrani i nošen kao amajlija. Jedini uslov za beli luk je da se ne ljušti noktima. U narodnoj medicini i vradžbinama beli luk među svima biljkama ima najveći značaj. Za njega je karakteristična poslovica u kojoj on opominje čoveka: “Ti mene čuvaj od nokta, a ja ću tebe od svakoga zla”. Od mirisa belog luka beže zmije. Naročito se od njega plaše veštice i svi koji stoje u vezi sa vračanjima i gatanjima. Savet je da se pred spavanje stavi beli luk oko vrata kako bi zaštitio od veštica i zlih duhova. Kad vračare “izvode đavole” onda je stanje vrlo opasno, i mnogi ne smeju da se maknu od kuće bez belog luka i bosiljka. Kao stalan zaštitnik drži se iznad kućnih vrata, i upliće se u ivanjdanski venac koji se ostavlja iznad vrata. Naročito je beli luk potreban kao amajlija za novorođeno dete i za porodilju: novorođenčetu se beli luk stavlja pod glavu ili pored glave, da bolje spava i da ga brani od veštica. Najbolje se vidi značaj belog luka iz činjenice da se on ritualno jede i da se njime ljudi u neku ruku pričešćuju. Inače se ljudi njime služe i kao lekom jer štiti od mnogih bolesti, upotrebljava se kao lek za: veliki kašalj, glavobolju, grčeve u stomaku, tifus, groznicu, žuticu, otoke, zubobolju, gliste itd. Beli luk se stavlja u melem za rane i od ujeda besnog psa. Veruje se da bi seme od belog luka moglo čoveka učiniti besmrtnim, ali da ga je nemoguće naći, jer ga vile pokupe: zato one i žive dok im se život ne dosadi, i onda ga od sebe odbace, pa bez bola umru.