John Spencer, američki preprodavac droge i oružja nastanjen u Kini u godinama nakon Prvog svetskog rata nehotice se zatekao u lamaističkom samostanu u Tuerinu, u jugozapadnoj Mongolijj. Kolabirao je od umora na planinskoj stazi dok je bežao od kineskih vlasti gde su ga pronašli redovnici, koji su ga odveli u svoj samostan da se oporavi. U to su vreme u svojim prostorijama imali i drugog posetiteIja, Amerikanca Williama Thompsona, naučnika koji je u njihovoj biblioteci proučavao dalekoistočne religije. Nekoliko dana kasnije John Spencer je proučavao vanjski deo samostana kad je naišao na niz, od vremenskih uslova, oštećenih stuba koje su vodile dole prema malenim metalnim vratima. Otvorio ih je i ušao u prostranu, u svetlo obojanu prostoriju s 12 zidova. Zidovi su bili ukrašeni crtežima nebeskih konstelacija, nebeskih tela i znakova zodijaka. Sav u čudu, Spencer je rukom prošao površinom jednog zida, na što se obližnja ploča iznenada nečujno otvorila prema unutra, otkrivši mračan tunel. Podalje je primetio bledozeleno svetlo i zakoračio u tamu. Nakon nekoliko minuta Spencer je došao do kraja tunela i zašao u veliku pećinu, sjajno osvetljenu sablasnim zelenim svetlom. Uzduž jednog od zi­dova bilo je 30 kovčega, uredno položenih u dugačak red jedan pored drugih. Misleći da možda kriju dragulje ili blago, Spencer je započeo otvarati kovčege i u prva tri ugledao leševe redovnika odevene u odeću sličnu onoj kakvu su nosili redovnici koji su mu pružili pomoc.
Hartwig Hausdorf je preneo sledeće: ‘U četvrtom je ležala žena u muškoj odeći; u petom čovek za kojeg je pretpostavljao da je iz Indije i koji je nosio crveni svileni kaput… u trećem od kraja nalazilo se savršeno očuvano i u belo platno odeveno telo muškarca; u pretposljednjem je počivalo telo žene čije etničko poreklo nije mogao sa sigurnošću utvrditi’. Ono što je neverovatno je da leševi nisu pokazivali nikakve znakove raspadanja, a Spencer je verovao da se onde nalaze već dugo. Ne nalazeći nikakvo blago, Spencer je naposletku došao do zadnjeg kovčega i podigao poklopac. Na svoje veliko iznenađenje u kovčegu je ugledao maleno stvorenje odeveno u svetlucavu srebrnu odeću. Glava mu je bila velika i srebrne boje, s ogromnim zatvorenim kapcima, bez usta i kratkim nosom. Kad se sagnuo kako bi dodirnuo leš, njegove ogromne oči u obliku opala iznenada su se otvorile i zagledale u njega, odašiljući prodorno zeleno svetlo koje je zaslepilo nesuđenog pljačkaša grobova. Spencer je zalupio poklopac kovčega i skamenjen od straha pobegao iz pećine, poderavši odeću u svom paničnom begu na izbočine u kamenim zidovima. Vrativši se u samostan, visokopozicionirani lama mu je rekao da je stvorenje koje je vidio lik ‘velikog učitelja koji je stigao sa zvezda’. Lama ga je pokušao uveriti da je samo umislio da je to stvorenje živo, ali Spencer nikada nije posumnjao u stvarnost svog čudnog susreta. Preneražen, svoje je iskustvo ispričao WiHiamu Thompsonu, koji je kasnije objavio pojedinosti priče u američkom periodičkom časopisu Adventure, nakon svog povratka u SAD. Nekoliko dana posle Spencer je napustio samostan i netragom nestao. Za njega se više nikad nije čulo.