Sudeći po svemu, o ovome nije ništa znao ni farmer Tomas Uri čiji je posed od Klajdenina udaljen 75 kilometara. A ni on, ni bilo ko od članova njegove porodice, od početka novembra do 25. novembra niti su imali potrebe da odu iz grada, niti su sa bilo kime iz njega razgovarali telefonom.
Pa ipak, 25.novembra u 7.15 sati, kada se Uri, na traktoru približavao parceli koju je trebalo da uzore, video je čoveka pticu. Tačnije, na ivici poljskog, zemljanog puta, pred sobom je uočio ‘visokog čoveka, čudno sive boje koji kao da je bio obučen u nekakav uz telo pripijeni radni kombinezon’.
-‘Gledali smo se nekoliko trenutaka. A onda je taj čovek odnekud raširio nešto nalik krutim krilima. Vertikalno, kao da je helikopter, uzleteo je, ali onim krilima nije napravio ni jedan jedini pokret. Uzleteo je nekih 200 metara i lebdeo je nad istim mestom. Tada se u tren okrenuo naglavačke i strmoglavio se prema meni i traktoru. Kao da je nameravao da se sjuri na mene. Tik nad mojom glavom, promenio je pravac leta i izbegao sudar. Ubrzao sam rad motora traktora do maksimuma u pokušaju da mu pobegnem, ali leteći čivek me je sa lakoćom pratio. Obletao je oko mene i kao da se zabavljao. Pratio me je dobrih 10 kilometra. Tek kada sam se približio kući, naglo je uzleteo velikom brzinom vertikalno u vis, povećao je brzinu i kao da je munja, nestao je na horizontu’, ovo je izjavio Uri šerifu u Klajdeninu kome je prijavio slučaj predveče 25.novembra.
Zbog straha od letećeg čoveka, on se sa porodicom preselio u grad, u kojem je ostao sve do proleća 1967. Ali, otkako su se vratili na farmu, nikada više nisu sreli čoveka pticu.
Ali, zato se sa njim skoro sudarila Koni Karpenter, koja se 27.novembra automobilom vozila regionalnim putem K-187. Bila je nekih 120 kilometara udaljena od Klajdenina.
-‘Odjednom, neposredno iza krivine, nasred puta, pred sobom, videla sam visokog čoveka. Pritisnula sam kočnicu da se ne bi smo sudarili, ali iznenada on je vertikalno uzleteo neposredno ispred mog vozila. Bilo je 10.30 časova, i leteći iznad mene nečim što mi je izgledalo kao kruta krila koja nije uopšte pokretao, pratio me je do 11.30. Tek kada se grad ukazao ispred mene, munjevito je skrenuo, leteo je još nekih 80 metara paralelno sa tlom, a onda je zamakao u šumu’, ispričala je Karpenterova.
Na mestu na kojem se, po njenom iskazu, leteći čovek izgubio u šumi, otkriveni su otisci nečega što bi mogla biti stopala, ili možda obuća ovog tajanstvenog krilatog bića u svemu slična čoveku. Tragovi su mogli da se prate 17 metara, a onda su, neobjašnjivo kako, jednostavno nestali. Nije isključeno da je na tom mestu čovek ptica ponovo uzleteo.
Od slučaja Karpenterove, sa desetine raznih mesta u Virdžiniji, tokom decembra 1966. prijavljeno je uočavanje letećeg čoveka.