Pripadnici plemena Nakela sa Nove Gvineje izvodili su ritualni pogrebni ples kada je bubnjar načinio grešku. Članovi trupe osetili su se toliko poniženi da su skočili sa jedne strme litice na morksoj obali. Njihova tela pretvorila su se u stene koje još i danas mogu da se vide, a njihove duše postale su morske sirene i tritoni, ili RI.
Ta drevna priča samo je jedan mit. Ali, ako je antropolog Roj Vagner sa Univerziteta Virdžinija u pravu, ta bizarna legenda možda je delimično istinita. Vagner tvrdi da su desetine novogvinejskih domorodaca možda zaista videli morske ljude – stvorenja sa ljudskom glavom i torzom i beznogim donjim delom trupa koji se završava perajima.
Vagner je prvi put čuo za RI 1979. godine, kada mu je neki starac sa Nove Gvineje pričao o užasu kojeg je, nekoliko decenija pre toga, među meštanima izazvala pojava jednog ‘morskog čoveka’. Zainteresovan, antropolog je počeo da intervjuiše sve one koji su tvrdili da su videli neobično stvorenje. Jedan meštanin je ispričao kako se neka mlada RI devojka zaplela u mrežu lokalnih ribara. Jedan desetogodišnji dečak rekao je da je video veći broj muških i ženskih RI stvorenja koja su noću po mesečini uplivala u slatkovodnu reku. A ostali su ispričali kako neki ribari ponekad kasape RI, a zatim podaju ukusno meso na pijaci.
Iskazi očevidaca o tome kako Ri izgleda uveliko variraju, kaže Vagner, mada se većina njih slaže u pogledu osnovnih karakteristika: goenjideo tela tog stvorenja je čovekolik, sa dugom crnom kosom i relativno svetlom kožom. Ženke imaju izrazito sisarske dojke, a predstavnici oba pola imaju genitalije slične ljudskim na donjem delu torza. Nokti na prstima su dugi i oštri, dlanovi izbrazdani i žuti, a usta su im nekako čudna. Udišu vazduh, hrane se ribom, i nije poznato da li umeju da govore.
Kada su ga upitali šta misli o tom izveštaju, Roj Mekol, Sa Univerziteta Čikago je rakao: ‘Istinska morska sirena – upola riba i upola ljudsko biće – genetički je nemoguća. Ali to bi mogli da budu predstavnici neke nepoznate vrste morskih krava – grupe sisarskih vrsta od kojih su najpoznatiji maronji i manate. Moguće je čak, mada je krajnje malo verovatno, da su RI jedna degenerisana grupa ljudskih bića nastalih ukrštanjem bliskih srodnika. Međutim, zbog nepouzdanosti prezentiranih dokaza, teško je opredeliti se za bilo kojui hipotezu. Vagner i sam priznaje da gledano sa anatomske ili evolucione perspektive, RI nameće ozbiljne nedoumice.