Svi slučajevi koji su opisani svedoče o prisustvu nekog jedinstvenog fenomena koji izaziva sledeće događaje: sa broda još sposobnog za plovidbu neobjašnjivo nestaju svi članovi posade i putnici. Nijedan od nestalih nije kasnije pronađen. Zbog nečeg ljudi nestaju naglo, za bukvalno nekoliko minuta, jer su dotle bili zauzeti običnim brodskim poslovima, ne sluteći opasnost. Ipak se prema dostupnim podacima mogu izvesti tri pravila:

1. pojava se događa u strogo određenoj oblasti okeana
2.gotovo svi slučajevi desili su se u vedro i relativno mirno vreme
3. većina slučajeva desila se u zimskom delu godine (na toj polulopti).

Tridesetih godina u jednom pozorištu davan je komad u kome se radnja naglo prenosila 300 godina u prošlost. Da bi pojačao psihološko dejstvo na gledaoce, režiser se obratio za savet fizičaru Robertu Vudu. Vud je predložio da se upotrebi obična orguljska cev, ali takve veličine da ispušta nečujan za ljudsko uho infrazvuk. Kad je ova cev počela da svira gledaoce je obuzela takva panika da su izjurili iz pozorišta. Učinilo im se da počinje zemljotres i da će se zgrada svakog trenutka srušiti. Panika je obuzela i stanovnike susednih zgrada.
Poznato je da se u vreme bure na kopnu naglo pogoršava stanje bolesnika, povećava se broj samoubistava i saobraćajnih nesreća. Krivac je – infrazvuk.
Još 1935. godine u izveštajima Akademije Nauka SSSR-a, akademik Šulejkin izneo je teoriju o nastanku infrazvučnih kolebanja na okeanu. Tokom oluje i jakih vetrova nad ustalasanom površinom mora dolazi do prekida strujanja na vrhovima talasa.U vazduhu se stvaraju ne samo poprečne, nego i uzdužne oscilacije. Snaga infrazvuka koji nastaje proporcionalna je kvadratu talasa. Pri brzini vetra od 20 m/s snaga tog ‘glasa mora’ može biti tri vata po svakom metru fronta talasa, što znači da i slabija bura može generisati infrazvuk snage više desetine kilovata. Osnovno zračenje infrazvuka je u dijapazonu od šest herca. Eksperimenti su pokazali da se infrazvuk veoma slabo rasejava sa pređenim rastojanjem. U principu, on može bez većeg slabljenja prelaziti stotine i hiljade kilometara, kako vazduhom, tako i vodom, pri čemu je prostiranje u vodi nekoliko puta brže.
Iz eksperimenata profesora Avra saznajemo o biološkoj aktivnosti infrazvuka. Profesor Avr pretpostavlja da je uzrok toga poklapanja frekvencija infrazvuka i alfa ritma velikog mozga. Infrazvuci određenih frekvencija mogu kod čoveka izazvati osećaj umora, neraspoloženje, morske bolesti, mogu dovesti do gubitka vida i čak do smrti: ‘…infrazvuk frekvencije 7 herca smrtonosan je za čoveka… njime se može zaustaviti rad srca’.
Dakle, na moru se generišu snažne infrazvučne oscilacije snage uglavnom šest herca, a već sedam herca smrtonosno je za čoveka. Brod može biti pogođen infrazvučnim talasom na potpuno mirnom delu mora, i ako je frekvencija od sedam herca, smrt cele posade nastupa naglo i nema tragova zbog čega je došlo do prestanka rada srca. Pri drugim frekvencijama mogući su efekti analogni napadima ludila. Moguća je i mehanička rezonanca sa trupom ili jedrima broda, pa se kasnije na mnogim brodovima bez posade zatiču polomljeni jarboli, iako u toj oblasti nije bilo vetrova.
Ovo objašnjenje sa infrazvukom moglo bi da prođe u slučajevima gde je pronađena mrtva posada na nestalim brodovima. Ali, ovo sigurno ne može da se primeni na nestale posade, jer i da prihvatimo činjenicu da ih je infrazvuk naterao da hitno napuste svoje brodove, zašto nije pronađeno nijedno telo nekog od članova nestale posade. Teško je poverovati da in je taj isti infrazvuk prikovao na dno okeana i ne dozvoljava im da isplivaju na površinu!