U potrazi za zvezdama suncima sa svojim planetama na kojima bi mogao postojati život, sistemom ogromnih radioteleskopa, od 1995. godine do sada pretražene su konstelacije Pegaz 51 i Veliki medved 47. Međutim, za sada to nije dalo nikakve rezultate, barem poznate javnosti. Mada astronomi ne mogu sa sigurnošću da tvrde da u tim oblastima nema života. Jer, kako kažu, veoma je moguće da radio signali koje tražimo nisu ono čime se eventualni vanzemaljci iz tih oblasti služe u komunikaciji.
Ovo, dakoko, ne obeshrabruje astronome. Oni ukazuju da su svim zemaljskim radioteleskopima, do sada, uspeli da ‘kontaktiraju’ sa samo pet odsto od oko, prema njihovim pretpostavkama, najmanje milijardu planeta koje bi mogle biti uveliko slične Zemlji, a koje se nalaze u središtu Mlečnog puta. Koliko ih ima u njegovim ‘krakovima’, za sada je nemoguće ustanoviti.
Isto tako, još uvek je nemoguće utvrditi da li oni NLO-i za koje nema više nikakve sumnje da su stvarnost, do nas stižu baš iz tih prostora.
Potraga za planetama bliznakinjama Zemlje, pa tako i za životom na njima, a time i za mogućom civilizacijom koja prema našoj planeti upućuje NLO-e, nastavljena je projektom ‘Korot’.
Reč je o satelitu (slika levo) koji je lansiran 2002. godine sa zadatkom da svestrano, primereno našim sadašnjim tehnološkim dostignućima, istražuje 30.000 zvezda za koje se pretpostavlja da su slične Suncu, ili nešto veće od njega, i da svaka od njih ima sopstveni planetarni sistem sličan našem, Sunčevom.
Astronomi, na osnovu nekih sada utvrđenih parametara, ne isključuju da su neke od tih planeta koje će ‘Korot’ narednih decenija ispitivati, po masi, dvostruko veće od Zemlje – što bi, po njima,takođe moglo da omogući ‘burni razvoj inteligentnih civilizacija’ na njima, čiji bi jedan od proizvoda mogli biti i neki od NLO-a koje mi uspevamo da vidimo i detektujemo.