Na isto posredno ukazuje i hemijski sastav mikrokuglica pronađenih u tresetu na mestu katastrofe kqje su naročito bogate lužnatim elementima. One za meteore nisu uobičajene. RazmišIjajući o mehanizmu po kojem terminatori deluju, možemo pretpostaviti da se oni svojim snažnim elektromagnetskim nabojem pričvste na meteor u letu te promene njegovu putanju tako da prođe izvan Zemljine atmosfere. Ako je putanja meteora takva da skretanje nije moguće, terminatori jednostavno uništavaju kamene krhotine – doslovno rastapajući materiju od koje je meteor sačinjen, a koja se nakon toga stvrdnjava u sićušne kuglice. Brojni uzorci tla uzeti iz različtih udaljenosti od mesta udara pokazali su da magnetitske kugiice sadrže i do 10% nikla, što podupire ideju da su stigle iz svemira.
Osim magnetitskih, pronađene su i silikatne kuglice. Njihova veličina kreće se u rasponu od 5 do 400 mikrona. Magnetitske čestice pokazuju veliku raznolikost oblika i raziičite površinske karakteristike. Osim najčešćih kuglastih formacija, mogu se pronaći i oblici poput kapljica koji su nastali prskanjem rastaljene meteorske materije izložene ogromnim temperaturama nastalim delovanjem terminatora. Neke kuglice imaju sjajnu površinu; neke mat, zrnastu ili čak fino poroznu, što je jednim delom posledica isparavanja dok je materija bila viskozna. Kuglice su često puta šuplje, a s unutrašnje strane izgledaju poput drozge. Ponekad možete naići na zgrušanu masu magnetitskih i silikatnih kuglica, što ukazuje da su one nastale u isto vreme i što govori o složenom sastavu Tunguskog meteora povezanog s nastankom ovih kuglica.
Istraživanjem sprovedenim 1961-1962. utvrđeno je da postoji određeni obrazac distribu­cije ovih kuglica po površlni. Njihova najveća koncentracija pronađena je u tragu širokom 50 do 60 kilometara koji se od epicentra eksplozije meteora proteže prema severozapadu i kojeg je moguće pratiti preko 250 kilometara. U području na kojem se katastrofa dogodila, koje prekriva površinu radijusa od oko 130 kilometara od svog središta na mestu udara Kulik, moguće je utvrditi tri zone udara prepune kuglica. Prva, tankog srpastog oblika, zavija u luku oko epicentra. Druga odražava kretanje terminatora u području 4. i 5. zone, prema istoku i severoistoku od mesta udara Kulik u gornjem toku reke Južna Chunia te se tako podudara s početkom dezintegracije meteora. Treća zona, vrlo velika i amorfna, smeštena je tačno u području Voronovog kratera. Nije slučajnost da mikrokuglice u ovom području pokazuju određene specifičnosti u strukturi i obliku što ih razlikuje od onih u ostalim zonama, jer se uništenje meteora dogodilo direktno u zemlji te se tokom vaporizacije materija od koje je bio sastavljen pomešala s materijama iz tla.
Meteor je od eksplozije potpuno vaporizirao, a produkti tog procesa raspršeni su u obliku izuzetno finih kuglica na području od 15.000 kvadratnih kilometara. Njihova ukupna težina procenjuje se na oko 10 tona. To je razlog zašto niti jedna ekspedicija koja je posetila područje eksplozije nije pronašla nikakve ostatke samog meteora, osim razasutih silikatnih i magnetitnih kuglica koje je udarni talas razbacao po čtavoj Zemlji. Ep Olonkho i do danas preživele legende govore nam da se nekoliko decenija nakon epskog leta Niurgun Bootura, Kiun Erbiie (‘blještavi nebeski glasnik’) uzdigao u vazduh nagovestivši pojavu Uot Usumu Tong Duuraija. Ovo ukazuje da se o Tunguskoj eksploziji govori kao o Niurgun Booturu.