Lord Dauding ne samo da je verovao porukama koje su ‘prikupljale’ gospođa Gaskonj i njena ćerka, nego je okupio i svoj krug spiritista koji su primali veoma slična obaveštenja. Između ostalih, bila je tu i supruga jednog lekara iz Vimbldona, koja je bila medijum. Maršal RAF-a o tome je zapisao:
‘Zahvaljujući razgovorima s onima ‘sa one strane života’ samo dobio predstavu o tome kako oni ‘žive’. Smrt ih je zatekla iznenada, tako da nisu ni znali kao se sve zbilo. Još u stanju bliskom zemaljskom, lutajući između zamaljskog i astralnog sveta, nisu bili svesni da su mrtvi. Za te jadne momke situacija je bila užasna. Videli su ljude na ulicama, hteli da ih zaustave, ali su prolaznici nastavili da hodaju pored njih. Njih je ovozemaljsko još zadržavalo, pa su pokušavali da dobiju pomoć da bi se toga oslobodili. Zato su se trudili svim sredstvima da postignu komunikaciju koja bi mogla da im pomogne’.
U takvim situacijama, uz pomoć svog medija, lord Dauding je saznavao pre svih informacije kao što je ono kada je jedan od njegovih bombardera oboren i sedam članova posade poginulo nad Nemačkom. To je bilo odlučujuće za dalje dejstvo avijacije na tom području kako drugi avioni ne bi doživeli istu sudbinu!
Priznajući da se kao maršal Kraljevskih vazdušnih snaga Velike Britanije u najtežim ratnim trenucima služio i ‘onostranim’ oblikom komunikacije između sveta mrtvih i sveta živih, lord Dauding je opisao i kako se ta ‘veza’ postepeno gasila: ‘Posle određenog vremena, oni (mrtvi) imaju utisak da mi nestajemo. Pitali bi: – Zašto sjajite tako malom treperavom svetlošću? To je bio dobar znak da se oni udaljavaju od Zemlje, da više ne vide naše fizičko već samo naše astralno telo. Time je naš zadatak bio završen.’