Demonstracija prvog radio kontrolisanog čamca-robota, poslednjeg Teslinog dostignuća, nije izazvala pažnju kakvu zaslužuje, ali ne samo zbog ratnih prilika već i njegovom ličnom krivicom. Da je prikazao samo bežični način upravljanja, čime je pretekao moderni radio, bilo bi sasvim dovoljno, ali Tesla je istovremeno želeo da pokaže i brod-robot. Bio je to prevelik zalogaj. Tog dana, 1898. godine, demonstracijom preteče modernih daljinskih upravljanih vozila i oružja, automatske industrije i robotike, on je saopštio ideje koje svet još godinama neće biti spreman da čuje i razume. Istim ovim Teslinim principima istraživači vanzemaljskih prostora danas upravljaju svemirskim letelicama.
Tesla je svojim izumom izazvao i podozrenje naučnika. U časopisu ‘Public Opinion’ kritikovali su njegov rad i metod u članku pod nazivom ‘Nauka i senzacionalizam’. Tesla je, međutim bio duboko uveren u svoju koncepciju i nije ni pokušavao da odgovori kritičarima. Prve robote, smatrao je prethodnicom za razvoj teleautomatike. Tesla je pisao: ‘Sledeće logično poboljšanje je njihova primena u automatskim mehanizmima, koji bi funkcionisali na velikim udaljenostima od kontrolnog centra. Na primer, mogao bi da se lansira avion, da se po utvrđenom kursu pošalje na zadatak i da izvrši predviđene operacije na stotine kilometara daleko od baze’. Danas svi znaju za bespilotne letelice u vojskama sveta.
O takvom avionu Tesla je maštao još u studentskim danima. Njegov avion budućnosti, kome je kasnije posvetio mnogo više pažnje, ne bi imao propelere, krila, niti bilo koji drugi spoljni mehanizam. Pokretao bi se uz pomoć energije koju bi primao bežičnim putem. Godine 1898. predlagao je i proizvodnju automatskog automobila. Tesla kaže: ‘Kola bi mogla da izvršavaju niz uobičajenih i neke nove operacije, ali u vreme kada sam se za to zalagao smatrali su me za ludaka, i od svega nije bilo ništa’.