Da bi devojka prizvala sebi suđenika , radi sledeći ritual: Bockajući iglom jastuk, devojka govori:
Ne bodem jastuk, bodem svog suđenika: u oči, pod oči, u čelo, pod čelo, u srce, pod srce,
da ne može da spava, dok ne dođe do mene .
Kad završi ovaj magijski obred, mladić koga je omađijala neće moći da odoli njenim čarima.
Postoje i rituali pomoću kojih će devojka zaslepeti suđenika.
Uoči Đurđevdana, devojka nabere travu oman i izgovori:
Omane, brate rođeni. Pomami (ime osobe ) za mnom.
Takođe se veruje da kada devojka svom momku krišom u džep stavi slepog miša, on će ići za njom kao slep.
Sve ljubavne čini rade se u prelomnom trenutku vremenskog godišnjeg doba , a to je Đurđevdan – oživljavanje plodotvornih sila, zatim Uskrs – simbol plodnosti i Božić – započinje nova godina. Vreme kada se izvode magijski postupci su kada je mlad mesec i to na mestima kao što su raskršća, groblja, kućni pragovi i smetlišta.
Veoma poznat ritual kod nas je vračanje sa novčićem. Žena uzme bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, pere ih u vinu ili vodi i tu tečnost daje svom mužu da popije. Nakon toga, muž postaje slep za sve, čak i za ženine ljubavne pustolovine, pa se ponaša „kao mrtvac na čije oči je bio stavljen bakarni novčić“.
