Višnja ima veoma važnu ulogu u ljubavnim gatanjima i vračanjima. Kad se gasi ugljevlje, da bi se saznalo ko je dete urekao koriste se grančice od višnje. Na Đurđevdan devojke se kupaju kod višnje ili se popenju na višnjino stablo, da bi momci „svisli“ za njima.U nekim krajevima uoči Đurđevdana devojke koje žele da se udaju, dođu pod višnju i zatresu je da ne bi i sledeće godine bile kod majke. Nakon toga, slomiju nekoliko grančica i svaku namene nekom momku, uveče se grančice stave pored kreveta. A ujutru kad se devojka probudi, ne gledajući, koju grančicu prvo dohvati za tog momka će se i udati. Postoji verovanje da devojka koja želi da joj momak dođe u san treba naga da se skine u gluvo doba noći i tri puta kaže u odžak, pa pod višnjom i pred dvorišnim vratima sledeću bajalicu:

Moj suđeniče,ili si u gori ili u vodi,ili si u lugu ili si u ćumuru,dođi noćas da se vidimo.

Veruje se da se ispod višnje okupljaju vile. Od davnina je poznato da vodom u kojoj je skuvano lišće od višnje, trešnje, jagode i ljubičice se dobro ispira glava onome kome opada kosa. A lišće od višnje pokišeljeno u vodi ili oprano u vodi stavlja se na bolesne oči.