Magični krug je pokretno veštičje svetilište, ‘hram koji nije izgrađen rukama’, on se može postavljati i razmeštati po potrebi, kao šator. međutim, bez obzira na njegovu privremenost, vešticama on znači koliko i crkva, sinagoga ili džamija vernicima drugih religija. Magični krug ima tri, međusobno isprepletene funkcije:

■ Da zaštiti one koji se nalaze unutar njega od neželjenih uticaja na astralnom planu.
■ Da stvori prostor drugačiji od spoljašnjeg sveta, da bi članovi društva lakše ‘prebacili’ svoje mentalno i psihičko stanje na odgovarajući nivo.
■ Da bi koncentrisao psihičku moć koju članovi društva nastoje da prizovu, odnosno stvore.

U svakodnevnim terminima moglo bi se reći da on predstavlja kombinaciju azbestnog odela, sobe sa klima uređajima i radio-pojačala. Uspostavljanje Kruga naziva se ‘bacanje’, a njegovo raspuštanje, kada je ritual završen, ‘proterivanje’ ili ‘zatvaranje’.
Najpre se posvećuju voda i so. Zatim Visoka Sveštenica prošeta obodom kruga u smeru kretanja kazaljki na satu, sa mačem koji pripada udruženju, ili sa sopstvenim ‘athameom’ (nož sa srnom drškom koji poseduju sve Veštice – alatka koja ima isključivo ritualnu namenu i ne služi za sečenje), prizivajući Krug rečima. ‘Ja te zaklinjem, o Krugu Moći…’ Južno od Ekvatora, naravno, Sunce putuje u smeru suprotnom od kazaljki na satu, te stoga mnoga australijska društva bacaju svoje Krugove u tom pravcu, jer Vika nalaže princip usklađenosti sa lokalnim okruženjem.
Krug je tako zamišljen da postoji, u terminima Zemaljskog elementa. Zatim se on ojačava elementima Vode (tako što se njegov obod poprska posvećenom vodom i solju), i elementom Vazduha (pronošenjem kandila sa tamjanom), i Vatrenim elementom (prenošenjem upaljene sveće po obodu). Konačno prizivaju se Gospodari Stražarskih Kula, na četiri strane sveta ‘da prisustvuju našem obredu i da čuvaju Krug’ – čime se traži božanski blagoslov. Oni se takođe zazivaju u terminima četiri elementa: Vazduh na Istoku, Vatra na Jugu, Voda na Zapadu i Zemlja na Severu. Na severu gde stoji oltar, prizivaju se i sam Bog i Boginja.
Krug je tako uspostavljen, blagoslovljen i čuvan. Naziva se Krugom, ali je on u stvari zamišljen kao zaštitna sfera, koja opisuje krug na mestu gde se seče sa površinom zemlje. Skeptici će reći da činjenica da je Krug ustanovljen ima čisto psihološko dejstvo na učesnike u ritualu. To je, naravno, delimično tačno, i psihološki efekat je koristan i važan jer pomaže u dovođenju u potrebno stanje duha. Međutim, Veštice će tvrditi da je Krug stvaran, na astralnom planu – a to potvrđuje činjenica da mnoge senzitivne osobe često mogu ‘osetiti’ da je u blizini uspostavljen Krug, čak i onda kada to nikako ne mogu saznati na ‘normalan’ način.
Šta znači to – ‘na astralnom planu’? U okultnoj teoriji o višeslojnoj stvarnosti, astralni nivo je posrednik između fizičkog i mentalnog. To je nivo mašte, emocija i psihičkih aktivnosti, i on je sveprožimajući. Njegove slike su subjektivne, ali one oslikavaju objektivnu stvarnost, i dobar deo veštičje veštine sastoji se u pravilnom tumačenju tih slika. To je nivo koga smo svesni u snovima, ali je daleko manje subjektivan od nečijeg privatnog sveta snova. Sam astralni plan je višeslojan. Na granici sa fizičkim svetom, on čini ‘astralnu kopiju’ svega što u tom svetu postoji, na granici sa mentalnim nivoom, njegove slike mnogo su bliže samim mislima. Magični Krug uključuje sve ove astralne podnivoe, od astralne kopije sobe ili krajolika u kome je uspostavljen, do slika koje stvara svrsishodna misao osoba koje učestvuju u obredu.
Magični krug uspostavlja se u različite svrhe. Obred se može održavati u cilju lečenja, bacanja čini ili psihičke vežbe ili eksperimenta. Obred se vrši na različite načine. Jedan od njih, veoma popularan, je ‘magično uže’. Učesnici sede u krugu, okrenuti jedni prema drugima. Užad se razapne tako da čini ‘žbice’ kao na točku bicikla, a u centru kruga on su isprepletena u jednu ‘osovinu’. Svako uže na jednom kraju drži žena a na drugom muškarac. Ukoliko postoji nejednak broj muškaraca i žena, muškarac će, na primer, držati krajeve dvaju užadi koje na drugom kraju drži po jedna žena. Ukoliko se radi samo o jednom cilju koji se obredom želi postići, Visoka Sveštenica ili Visoki Sveštenik opisaće ga ostalim članovima.
Ukoliko, kao što se često dešava, nekoliko članova ima zasebne želje, oni će ih redom imenovati. Najčešće se ovi ciljevi, ili želje, pošto su opisani, svedu da samo jednu reč (na primer ‘Izlečenje reumatizma moje majke’ i ‘Uspeh u mom novom poslu’, svede se na ‘reumatizam’ i ‘posao’) i ove se reči izgovaraju redom, od jednog do drugog člana, u smeru kretanja kazaljki na satu, sve brže i brže, da bi se izgradila moć.
U svakom slučaju, svi učesnici se koncentrišu na želju ili želje, zamišljajući moć kako plovi od njih ka centru, stvarajući i jačajući zajedničku moć na ‘osovini’, gde se užad prepliće. Kada Visoka Sveštenica proceni da je moć dostigla svoj vrhunac, ona uzvikne ‘Ispusti’ i svako ispušta svoj kraj užeta. Tog momenta, zamišlja se da je moć poslata da obavi svoj zadatak.
Nakon toga može se pristupiti posvećivanjima. Posvetiti se mogu alatke, lični nakit, ili bilo šta drugo čemu vlasnik želi da da psihičku snagu, ritualno pročišćenje i posvećenje. Obred vrše zajedno muškarac i žena. Oni posvećuju predmet sa četiri elementa – Zemljom na pentaklu, Vazduhom u dimu tamjana, Vatrom na plamenu sveće i Vodom iz pehara. Par se zatim zagrli i poljubi, sa posvećenim predmetom koji drži između svojih tela. Zatim se prelazi na vino i kolače. Ritualno deljenje hrane i pića zajednička je crta svih religija, još pre nastanka Hrišćanstva. Vino se blagosilja tako što žena spušta svoga athamea u pehar koji drži muškarac, klečeći na kolenima, pri čemu on izgovara sledeće:
‘Što je athame muškarcu, to je pehar ženi, a sjedinjeni, oni postaju jedno, u istini.’
Hranu (obično je to posuda sa kolačima ili biskvitima) drži muškarac, klečeći na kolenima, dok žena iznad posude opcrtava u vazduhu Pentagram Invokacije svojim athameom, izgovarajući sledeće reči:
‘O Kraljice najtajnija, blagoslovi ovu hranu u našim telima, daruj nam zdravlje, bogatstvo, snagu, radost i mir, i ono ispunjenje ljubavi koje donosi savršenu sreću.’
Žena uzima gutljaj vina, ili kolač, i poljubi muškarca, koji zatim i sam uzima gutljaj, odnosno zalogaj. On potom, uz poljubac, predaje pehar ili posudu sledećoj ženi, i tako redom, žena muškarcu, muškarac ženi, sve dok svako ne uzme pomalo vina i kolača. Pošto je obred završen, učesnici se opuštaju u neformalnom ćaskanju, ili planiranju sledećih skupova.