Vežite se polećemo. Osobe, obično žene, koje se bave magijskim veštinama, stupaju u službu natprirodnih sila. Crne veštice udružuju se sa ‘nečastivim’ i bacaju čini uz pomoć demona i drugih zlih duhova. Bele veštice posvećuju se vrhunskom biću i dobijaju magijsku snagu od svetaca, anđela i dobrih duhova. Muškarce koji se bave ovom rabotom zovemo čarobnjacima ili vešcima i mahom su skloniji beloj nego crnoj magiji.
Engleska reč veštica izvedena je od anglosaksonskog glagola znati. Prema tome, veštičarstvo bi se moglo tumačiti kao potraga za znanjem i mudrošću. Veštice se, poput naučnika, odaju proučavanju i istraživanju prvenstveno iz ličnih pobuda. Osnovna razlika između bele i crne veštice sastoji se u tome što se bela veštica vezuje za prihvaćene oblike religije. U nekim zajednicama bela veštica može zapravo stvoriti i voditi ogranak neke religije i služiti dobrobiti naroda. Ali, crna veštica obožava nečastivog i odana je svim demonskim stvorenjima poput Lilit, kraljice noći.
Crne veštice se izdržavaju tako što prodaju svoje bajalice i čarolije, a zbog načina na koji ih ljudi koriste, vradžbine su na lošem glasu. Međutim, crna veštica, ako i proizvođač oružja, ne misli da treba da preuzme odgovornost za zloupotrebu svojih proizvoda.
Bele veštice, rade gotovo uvek za dobrobit čovečanstva, kao u slučaju pripremanja narodnih lekova. Svoje opštenje sa ostatkom sveta svode na posredničku ulogu. One nikada neće prizvati smrt ili usmeriti prirodne sile da unište njihove neprijatelje. U nesrećna vremena, mogu biti optužene kao crne veštice, ali na kraju uvek izbegnu njihovu zlu sudbinu. Ove druge znaju da se neće popeti na nebo i da će ih nečastivi sigurno ugrabiti.
Crne veštice redovno imaju učenike koje dugo i uporno uče zanatu. Nagrađuju ih na početku fizičkom lepotom i neodoljivom ljubavnom privlačnošću uz propratni efekat – nemogućnost reprodukcije. Crna veštica ne može imati potomstvo. Ostale nagrade uključuju dug život, crna veštica živi i preko sto godina.
Veštica može početi da uči zanat u bilo kojoj dibi posle puberteta i ona prolazi kroz različite stepene znanja. Počinje se relativno jednostavnim čarolijama, poput mešanja ljubavnih napitaka, i postepeno napreduje do najvišeg stepena. Vražbine se prenose usmenom predajom. Jedina pisana uputstva davno su još javno spaljena. Kandidatkinja za vešticu provodi mnogo vremena u učenju bajalica napamet, ali ih ne može upotrebiti dok ne preda dušu nečastivom. Izabel Daudi, lepa i mlada riđokosa škotska veštica iz XVII veka ispričala je svojim tužiocima većinu onoga što danas znamo o uvođenju mladih veštica u tajne zanata. Kandidatkinja mora stajati naga pred svedocima, staviti svoju desnu ruku na glavu, podići levu nogu, uhvatiti stopalo levom rukom i svečano obećati nečastivom sve što se nalazi među njenim rukama.
Mlade veštice postaju pridruženi članovi skupa od trinaest veštica, ali ne mogu postati punopravni članovi dok neku od trinaest veštica egzorcisti ne ‘oslobode’ ili je ne ugrabi Belzebub, ili je ne spale na kocu.
Skupina veštica održava se jednom mesečno, za vreme punog meseca, a veštičiji sabat organizuje se pet puta godišnje. Svi koji se plaše veštica mogu ih lako izbeći tako što će ostati kod kuće u vreme kada se veštice okupljaju, mada one nemaju ništa protiv prisustva posmatrača. Jedino pravilo koje treba poštovati je da svi prisutni moraju biti nagi, učestvovati u orgijanju, javnom bludu, skrnavljenju devica. Progoni okreću veštice protiv zajednice i one postaju zaista opasne. Ubrzo, ljudi odlučuju da jednim udarcem reše sve svoje probleme. Organizuju lov na veštice i sve sumnjive podrvrgavaju sudskom procesu.
Obično se krivica lako dokazuje, čak i ako optužena poseduje samo nekog kućnog ljubimca. Ako neka žena ima mačku sa kojom priča, očigledno je po njima, da joj neki bliski duh pomaže u vradžbinama.
Kada se lovci na veštice zadovolje, njihov zadatak je jasan. Treba da spale veštice na hrastovim drvima, da odnesu pepeo iz naselja i razveju da na četiri vetra. To, naravno, ostavlja prazninu u veštičijem skupu, koju će popuniti veštica – pripravnik.
