Kad Ljubav Oboli. Svetska zdravstvena organizacija ljubomoru svrstava u listu psihosomatskih bolesti. Koji su razlozi za to? Zašto joj muškarci podležu češće nego žene? Sve započinje, još jednom, gorkim iskustvima iz detinjstva. Dete otkriva: ljubav, koja mu je tako potrebna, može da bude izgubljena. Prema mišljenju mnogih psiloga, gubitak ljubavi doživljava već sasvim malo dete, kad majka napusti sobu a ono ne shvata da će se ona ponovo vratiti.

Kasnije, kada dete shvati da majku mora deliti sa drugima – braćom, sestrama, ocem koji je u porodici ‘prva violina’, pa čak i njenim prijateljicama – počinje osećati zavist, mržnju i očaj. Deca koja nisu osetila zaštićenost u detinjstvu i koja su rasla uz razna odbijanja, svakako su bila izložena i onim dodatnim traumama.
I eto razloga za sumnju, čije je ima – ljubomora. Jer, upravo iz sećanja na takve teskobne minute ili sate, u čoveku se javlja neprijatna sumnja da bi ga voljena osoba mogla napustiti.
Da bismo tu sumnju mogli da podnesemo, naš partner mora kroz svoju vernost stalno da se ‘dokazuje’. Jer, u protivnom…
Ovako ‘skicu’ ljubomore izlaže dr Maks Berg, jedan od stručnjaka za ovo područje naših emocija, a kakvi su argumenti da ljubomora bude u listi psihosomatskih bolesti? Dovoljno je, za početak, reći da je ljubomora otrovni koktel osećanja bola, besa, mržnje, straha, zavisti i ponižavanja samog sebe, koji može izazvati i čir želuca ili srčane tegobe. Uostalom, još je i Lav Tolstoj zapisao da je ‘ljubomora divlja zver u čoveku’!