Davno nije živ autor ovog Dnevnika. Moskovski učenik Ljova Fedotov, rođen 10. januara 1923. godine u Moskvi, poginuo je 25. juna 1943. godine i sahranjen u kosturnici blizu sela Ozjerskoje. Poginuo je sjajan momak, poginuo je, uspevši da nađe mogućnost da bude strelac u pešadiji, bez obzira na postojanje tuberkuloze, jaku kratkovidost i slab sluh. Ostao je mali deo svezaka njegovog Dnevnika, neke školske lektire, tuce fotografija, uvojak njegove kose i dobra uspomena u umovima i srcima onih koji su poznavali ovog dečaka.
Ali, da se vratimo Dnevniku. Ljova u njemu nastavlja: ‘Bez obzira na težinu ovih reči, moram priznati da je vrlo moguće da ćemo ostaviti Nemcima takve centre kao što su Pskov, Gomelj i mnoge druge. Što se tiče glavnih gradova naših repoblika, očigledno je da ćemo ostaviti Minsk (glavni grad bivše sovjetske republike Belorusije). Kijev (glavni grad bivše sovjetske republike Ukrajine) takođe će pripasti nemcima, ali će oni moći to da postignu sa mnogo više napora.
O sudbini Lenjingrada, Novgoroda, Kalinjina, Smolenska, Brjanska, Nikolajeva i Odese – gradova koji se nalaze relativno blizu granice – plašim se i da razmišljam. Istina, nemci su toliko jaki da nije isključena mogućnost gubitka i ovih gradova, isključujući možda Lenjingrad. Moguće je da će Nemci osvajati naše velike gradove putem zaobilaženja i okruživanja. Zaobilazeći, na primer, Kijev, nemačka armija će moći da osvoji čak i Poltavu i Dnjepropetrovsk, a pogotovo Kremenčug i Černigov. Razumljivo je da će Nemci maštati o osvajanju Moskve i Lenjingrada, ali ja lično mislim da u tome neće uspeti…
Ne osvojiti već opkoliti Lenjingrad Nemcima će poći za rukom, jer se taj grad ipak nalazi na granici. Opkoliti Moskvu čak i imajući dovoljno snage, neće uspeti, ako ni zbog čega drugog, onda zbog odsustva vremena, jer neće uspeti da zatvore krug do zime – preveliko je to rastojanje. Zimi, pak, oblast Moskve i dalje, postaće njihovim grobom’!
Verovatno su svima poznati realni događaji. Ljovina prognoza je bila apsolutno tačna – upravo od Moskve, koju Hitler ipak nije uspeo da opkoli, 6. decembra 1941. godine na temperaturi od 38 stepeni Celzijusa ispod nule je počela ofanziva Crvene armije, Za samo četrdeset dana fašisti su bili odbačeni na 400 kilometara od glavnog grada Sovjetskog Saveza. Tako se završila prva faza rata koji je predskazao Ljova i počela njegova druga, završna faza isto tako detaljno predviđena u Dnevniku. Zanimljivo je da je 3. jula 1941. godine načelnik Generalštaba Nemačke, general Halder u svom dnevniku ocenio postignute uspehe sledećim rečima: ‘Neće biti preuveličavanja ako kažem da će pohod na Rusiju biti završen za četrnaest dana’. Kao što znamo, te reči se nisu pretvorile u proročanstvo.
Završava se treća nedelja rata. Ruska armija je gotovo razbijena, šteta je ogromna. Ali, zapis je u Dnevniku pun začuđujućeg optimizma i vere u pobedu. Ljova piše: ‘Jedanaesti jul 1941. godine. ja mislim da kada će fašisti početi a se guše u borbi sa nama, stvar će konačno postati jasna i za upravu nemačke armije. Tupoglavi će, naravno i dalje da viču o pobedi nad SSSr-om, ali oni razumniji počeće da govore o tom ratu kao o fatalnoj grešci Nemačke.
Ja mislim da će se za nastavak rata zalagati samo psihopata Hitler koji ni sada, ni ubuduće nije sposoban da jasno shvati svojim ograničenim razumom bezperspektivnost rata sa Sovjetskim Savezom a sa njim će očigledno ostati Himler i dakako Gebels koji će se, čak i onog momenta kada će naša armija ulaziti u Berlin, kao umobolni rob drati o osvajanju Rusije’.
U navedenim odlomcima proricateljske sposobnosti Fedotova su očigledne. Stvarno, odnosi između Hitlera i načelnika Generalštaba Hadlera bivaju sve više nategnuti i završavaju se potpunim raskidom u septembru 1942. godine. Zrela je i zavera protiv Hitlera. Među zaverenicima su načelnik obaveštajne službe admiral Kanaris, bivši nemački ambasador u SSSR-u Šulenburg, general Volter fon Zajdlic, komandant okupatorske vojske u Francuskoj general Štulpnagel, pukovnik Štaunfenberg koji je u svojoj tašni doneo dinamit u Hitlerov bunker. Ali, Hitler je imao sreće – bio je samo kontuzovan. Učesnici zavere su svirepo kažnjeni, a to se od izopačenog Hitlerovog uma moglo i očekivati.
