‘Vremenska zamka’, ako se može veerovati iskazima očevidaca, sposobna je da u druge vremenske distance premešta ne samo pojedine osobe, već i mnogo masivnije predmete – čitave zgrade ili brodove. Moguće je i da legenda o ‘letećem Holanđaninu’, koji luta okeanskim prostranstvima, u suštini ima sasvim realnu osnovu. Čudan događaj zbio se u Atlantskom okeanu, u ranim jutarnjim časovima 11. jula 1881. godine, kada se britanski vojni brod zamalo sudario sa drevnom fregatom. Pokušaji kontaktiranja sa posadom bili su neuspešni. Fregata je projurila, kao da nije ni primetila britanski brod.
Taj slučaj je postao poznat zahvaljući sretnoj okolnosti što je jedan od očevidaca zagonetnog susreta bio i princ od Velsa, budući kralj Džordž V, koji je tada služio vojni rok kao mladi oficir.Jedan od aktivnih članova Kraljevskog društva psihologa, ser Džeremi Blekstaf, prisustvujući prijemu u Bakingemskoj palati povodom dodeljivanja ordena, bio je udostojen da porazgovara sa Njogovim Veličanstvom i nije propustio priliku da Kralju postavi pitanje o davnašnjem susretu na Atlantskom okeanu. Pokazalo se da kralj Džordž ne samo da se seća susreta, već ga je veoma detaljno i opisao. Zagonetni brod je podsećao na jedrenjake i imao je bogato ukrašene drvene katarke. U to vreme takvi brodovi su prestali da plove. Ali, više od svega mornare je začudilo što je tajanstveni brod imao ‘sopstveni vetar’ – njegova jedra su bila naduvana u sasvim suprotnom pravcu od veta koji ja tada duvao. Uz dozvolu britanskog monarha, ovi novi detalji bili su uneti u izveštaj Kraljevskog društva psihologa. Tokom istraživanja novinari su uspeli da pronađu još nekoliko mornara, davnašnjih svedoka susreta sa letećim Holanđaninom. Oni su sećanja kralja Džordža dopunili interesantnim detaljem, koji se odnosio na čudno kretanje tajanstvenog broda. Naime, iako je toga dana besnela bura, brod se kretao pravolinijski i neverovatno mirno. Zagonetan susret pominje se i u dnevniku monarha, što je posle njegove smrti i objavljeno.
Postoji bezbroj pokušaja objašnjenja sličnih slučajeva. Među njima je i hipoteza koju zagovara S.Kamjejev. Ona polazi od pretpostavke da na Zemlji postoje ili periodično nastaju anomalne zone, koje su ustvari ‘vrata’ u druge prostorne dimenzije. Komisija ‘Fenomen’ sakupila je uz svojim arhivama veliki broj priča o takvim zonama. Zanimljivo je da se u većini priča pominje ili crvena ili purpurna svetlost ili, jednostavno, neobična magla. Postoje i mnoge stare legende o ljudima koji dospevaju na poljane, gdevile organizuju svoja slavlja. Ljudi učestvuju u igri tokom jedne noći, zatim se vraćaju kući i saznaju da su u međuvremenu prošle mnoge godine! U nekim od ovih legnedi takođe se pominje prisustvo čudnovate magle…
Nesumnjivo mnoge priče o zagonetnim iščezavanjima mogu biti obične zablude ili priviđenja, Ali, moramo biti svesni činjenice da neke predstavljaju pravu misteriju i da postoji velika verovatnoća da su istinite…