Izveštaji o ‘letećim zmajevima’ najčešće se povezuju s pojavom ‘vatrenih krugova’. Takvi se izveštaji poklapaju s velikim brojem izveštaja, u kojima susrećemo neobične vatrene krugove i lopte… Tako je 1104. godine zabeleženo u Rusiji: ‘Ove je godine bilo prikazanje: stajalo je Sunce u krugu, u sredini krst, a u sredini krsta Sunce. Izvan kruga bila su dva polusunca, a povrh Sunca uz krug – rogovi usmereni na sever. Takvo je prikazanje bilo i ss Mesecom 4, 5. i 7. februara!’
Godine 1275: ‘Bilo je znamenje na nebu 12. juna. Sunce kao da se ogradilo krugom, a u središtu kruga baše krst, dok su lukovi bili leđima spojeni’. Letopis iz 1497. piše o sličnom događaju: ‘Ove godine, 18. aprila, bilo je prikazanje na Suncu, koje se ogradilo likovima plave, zelene, žute, crvene i grimiznocrvene boje, a u sredini baše krst!’
Godine 1408: ‘Petnaestog aprila, u nedelju u 12 sati, bilo je prikazanje na Suncu: pojavio se krug na nebu, s jednim krajem u sredini neba, a s drugim prema zapadu. Iznutra je bio crvene i zelene boje. Još su dva polukruga bila iznutra i iznad kruga, te dva luka na isti način. Krajevi tih lukova dopirali su do samog zapada. Unutar lukova u sredini, pravo je Sunce išlo prema zapadu, između lukova. Ispod samog kruga bila su i dva roga: jedan s krajem prema jugu, drugi prema severu, a u sredini rogova kao da je Sunce sijalo, sjajnije od onog pravog. Sa obe strane pravog Sunca videla su se druga dva Sunca izmedu lukova. I sve je to bilo vidljivo u toku dva sata, a zatim su krugovi i lukovi nestali, tri su se lažna Sunca stopila na mestu, nastalo je jedno i krenulo iza pravog Sunca i iznad njega, zatim je nestalo iza horizonta nakon pravog Sunca. Ovo su prikazanje videli u Moskvi, dok u drugim gradovima, to niko nije vidio…’
Godine 1475: ‘Devetog novembra veliki knez Grigorij Peruškov video je dva sunca, u dva sata po danu, kad je išao poljem: pravo je Sunce išlo svojim putem, a neobično poviše njega, onako kako leti ide pravo Sunce, i svetlilo se belom svetlošću, a zraka od njega nije bilo. Nije ga video samo on, već i svi oni koji su bili s njim.’
Prema Mazurinskom letopiscu, ovoj neobičnoj pojavi prethodilo je sledeće:
‘Ove se godine pojavila na nebu velika zvezda, koja je izlazila u šest sati navečer, od letnjeg izlaska prema letnjem zalasku. Od nje se spreda protezala zraka, vrlo svetla i debela. Kraj te zrake se kao rep ptice vukao…’
Nakon nekoliko meseci, krajem februara 1476. godine dogodilo se sledeće: ‘A ove nedelje su po noći mnogi promatrali bleštavu svetlost i krugove na nebu!’
Godine 1484: ‘Jedanaestog marta Sunce je izašlo vrlo sjajno, a oko njega krug, jako velik; u njemu je bilo sve crveno, zeleno, grimiznocrveno i žuto. Zrake su se od njega prostirale na sve strane, a videla su se dva bela roga; treća zraka bila je iznad Sunca, a luk raznih boja, njegovi su krajevi dopirali sve do sredine neba. Sve se to moglo promatrati dva sata…’
Godine 1691, ‘januara meseca, 17. dana, u četiri sata ujutro pojavilo se prikazanje na nebu iznad Kremlja; mislim da je iznad čitave Moskve bio veliki sjajni krug, izgledom beli, a na tom krugu četiri veklika znaka, nalik Suncu sa zrakama, rasporedenim u krug. U sredini velikog kruga, na samom vrhu ispod Sunca, stajao je luk. Sunce je sijalo vrlo jako, a oblaka na nebu nije bilo. Prikazanje je stajalo na nebu četiri sata. Ljudi su sve videli i čudili se božjem čudu. Zatim je nestao veliki krug i ostalo je samo Sunce. Pred veče se veliki krug ponovo pojavio, sijao je, ostao neko vreme, pa je nestao.’
Izveštaji o vatrenim krugovima i vatrenim loptama pominju se i u drugim krajevima sveta. Tako u čuvenom ‘Tulskom papirusu’ (čuva se u egipatskom muzeju u Vatikanu), koji je zapravo samo fragment iz anala faraona Tutmosa III (1483-1450. g. pre naše ere) postoji zapis jednog žreca – čuvara tajnih znanja iz Kuće života, u kojem se, izmedu ostaloga, kaže: ‘…Trećeg meseca zime, godine 22, u šest sati ujutro pisari Kuće života videli su vatreni krug koji se kretao nebom. Mada nije imao glave, dah njegovih usta bio je odvratan. Jedan rod (oko 45 m) bilo je dugo njegovo telo i jedan rod široko, i bilo je bezvučno. Srce pisara se zaprepastilo i prestravilo i pisari su pali ničice. Oni su o svemu izvestili faraona…’
Iz papirusa se može dalje zaključiti da je vladar Egipta zapovedio da se istraži ta pojava. Dobivši naknadne obavesti, prisetio se da je u papirusima Kuće života već bila zabeležena slična činjenica. Nakon nekoliko dana na nebu Egipta opet su se pojavili vatreni krugovi. Oni su svetlili ‘sjajnije od svetlosti Sunca’. Ovaj put ih je promatrao i sam faraon zajedno sa svojom vojskom. Krugovi su se digli više u nebo i nestali u južnom smeru. Faraon je zapovedio da se ova činjenica unese u anale kako bi ‘sećanje ostalo za sva vremena’.