Dogodilo se pre više od 2300 godina, ali misterija smrti Aleksandra Velikog mogla bi se konačno rešiti zahvaljujući Univerzitetu Otago, Novi Zeland.
Dr Katrin Hol, viši predavač na medicinskoj školi u Dunedinu i doktorka opte prakse, veruje da drevni vladar nije umro od infekcije, alkoholizma ili zbog ubistva, kao što su drugi tvrdili. Umesto toga, ona tvrdi da se susreo sa smrću zbog neurološkog poremećaja Gilen-Bare sindroma (GBS).
U članku objavljenom u časopisu The Ancient History Bulletin, ona kaže da prethodne teorije oko njegove smrti u 323BC nisu bile zadovoljavajuće jer nisu objasnile ceo događaj.
“U principu, niko nije dao sveobuhvatan odgovor koji daje uverljivo i moguće objašnjenje za činjenicu zabeleženu u jednom izvoru – Aleksandrovo telo nije pokazalo nikakve znakove raspadanja šest dana nakon njegove smrti.
“Stari Grci su mislili da je to dokaz da je Aleksandar bio bog; ovaj članak je prvi koji daje pravi odgovor”, kaže Dr Hol.
Uz prijavljeno kašnjenje o raspadanju, za 32-godišnjaka je rečeno da je imao razvijenu groznicu; bol u stomaku; progresivnu, simetričnu, uzlaznu paralizu; i bio je svestan sve do svoje smrti.
Dr Hol veruje da dijagnoza GBS-a, koja se dobija od infekcije Kampilobakter pilori (uobičajena u to vreme i česti uzrok GBS-a), predstavlja test naučne strogosti, kako iz klasične, tako i iz medicinske perspektive.
Većina argumenata oko uzroka Aleksandrove smrti fokusira se na njegovu groznicu i bol u stomaku. Međutim, doktorka Hol kaže da opis onoga što je ostalo od njegovog zdravog uma jedva da privlači pažnju.
Ona veruje da je dobio akutnu motoričku aksonalnu neuropatsku varijantu GBS koja je proizvela paralizu, ali bez konfuzije ili nesvesnosti.
Njegova smrt dodatno je iskomplikovana zbog teškoća u dijagnostikovanju smrti u drevnim vremenima, koje se više oslanjalo na prisustvo daha nego na puls, kaže ona.
Ove poteškoće, zajedno sa vrstom paralize njegovog tela (najčešće uzrokovane GBS-om) i smanjenim zahtevima za kiseonikom, smanjile bi vidljivost njegovog disanja.
Moguće otkazivanje autoregulacije njegove telesne temperature, kao i fiksiranje i proširenje njegovih zenica, takođe ukazuju na očuvanje njegovog tela koje se nije desilo zbog nekog čuda, već zato što još nije bio mrtav.
“Htela sam da podstaknem novu debatu i diskusiju i eventualno izmenim istorijske knjige tvrdnjom da je Aleksandrova prava smrt nastupila tek šest dana kasnije nego što je ranije prihvaćeno. Njegova smrt je možda najpoznatiji slučaj pseudosmrti, ili lažna dijagnoza smrti, ikada zabeležena“, kaže ona.
Dr Hol veruje da su ljudi još uvek zainteresovani za Aleksandra, jer je on bio psihološki složen i komplikovan čovek na koga se gledalo kao na heroja-ratnika.
“Dok su modernije analize pokušale da budu šire i iznijansirane, kako god ljudi želeli da shvate Aleksandra, postoji želja da pokušaju da shvate njegov život što je moguće potpunije.
“Trajna misterija njegovog uzroka smrti i dalje privlači i javni i školski interes.
“Preciznost dijagnoze GBS-a za uzrok njegove smrti čini da ona objašnjava toliko različitih, inače raznovrsnih, elemenata i čini ih koherentnom celinom.”