Za istraživanje prethodnih života, po J.H.Brenanu, potrebno je ući u srednji hipnotički trans. Da li je ispitanik doista u tom stanju potrebno je prethodno ispitati. To se čini tako da se osobi sugeriše određena reč uz koju će, kada je čuje, izvršiti neku radnju. Na primer, kaže mu se da ugasi svetlo pa ga se probudi iz transa i spomene ‘ključna reč’. Ako na spomen te reči ispitanik doista ugasi svetlo znači da reaguje na posthipnotičku sugestiju, odnosno da je bio ušao u srednji hipnotički trans. Za duboki hipnotički trans provere su teže i zapravo samo mali broj ljudi može u njega ući.
Kada je u transu ispitanik se sugestijom vodi unazad do u detinjstvo i usput ga se zaustavlja da opiše ono što vidi. Zbog jake traume rođenja, u hipnozi se ponekad izbegava ovaj doživljaj, već se iz perioda najranijeg detinjstva vremenskim skokom ulazi u neki prošli život. Ispitanik tada počinje priču koja se obavezno beleži da bi se kasnije proverila njena verodostojnost.
U hipnotičkoj regresiji osoba može iskustvo prethodne smrti doživeti sećajući se događaja, imena mesta, ulica i osoba, a može se dogoditi da gleda svoje tadašnje telo kao na filmu o određenoj situaciji. Međutim, emotivno proživljavanje događaja prethodnog života, kada se osova oseća u telu, najkvalitetniji je deo svake regresije i jedan odd važnijih ciljeva zbog kojih se sve i čini.Naime, emotivno proživljavanje takvih situacija može osobi u regresiji pomoći da se oslobodi raznih stresova, fobija i napetosti u telu. Ti problemi, kao i mnoga psihička i fizička oboljenja, zapravo su posledica davnih traumatičnih događaja. Regresije su pokazale da najveći problemi dolaze naročito iz smrtno opasnih situacija. Tako se, na primer, pokaže da je osoba koja se boji visine smrtno stradala u jednom svom prošlom životu – padom sa velike visine. Isto tako je strah od zatvorenog prostora uzrokovan boravkom i/ili gušenjem u maloj prostoriji. Strah od vode, pokazala su iskustva u regresiji, dolazi od nekadašnje smrti utapanjem.
Ovo ujedno govori u prilog izovođenja regresije čak i ako se gleda na način protivnika prihvaćanja reinkarnacije. Naime, ako se uzme da su doživljaji i slike iz nesvesnog samo proizvod ljudske mašte, ili u najboljem slučaju negde i nekada u životu nakupljeni razni utisci potom nataloženi u nesvesno na način koji odgovara svakoj individui ponaosob, ne može se poreći oslobađanje nekih psihičkih problema. Osim toga, izbacivanjem raznih negde nakupljenih sećanja čovek uči o sebi na nov, jedinstven način, bez obzira je to prošli život ili ne.