Kameron Makouli bio bi kao i svi šestogodišnjaci da od svoje dve i po godine nije pričao o ‘drugoj porodici’ koju je imao. Kao mesto gde je ‘živeo’ naveo je ostrvo Bara, na zapadnoj obali Škotske, udaljeno oko 220 milja od Glazgova, sa oko hiljadu stanovnika. Crtao je ‘svoju’ kuću – dugačku, belu prizemnu zgradu, i pominjao nekadašnje roditelje, oca Šina, ili Šona Robertsona, a majku iz prethodnog života zvao je ‘stara mama’.
Sve ovo je Normi Makouli, razvedenoj, samohranoj majci Kamerona i dve godine mlađeg Martina, teralo žmarce niz kičmu. Kameron je bio uporan i neprestano je iznosio podatke koje nije mogao ni da vidi, ni da čuje od bilo koga, pogotovo što porodica, niti bilo ko od rodbine ili poznanika nikada nisu bili na ostrvu Bara.
‘Bio je zabrinut da nedostaje svojoj porodici’, kaže Norma. ‘Od kada je progovorio, on govori o svojim nekadašnjim roditeljima, o braći i sestrama, kako je tata umro, o tome kako je sa prozora svoje sobe gledao avione koji sleću na plažu. Žalio se što u kući imamo samo jedan toalet, a tamo su imali tri. Tražio je da obavestimo njegovu porodicu na Bari da je dobro’, ispričala je dečakova ovovremenska majka.
Sve to trajalo je pune četiri godine, a kada je Kameron krenuo u obdanište, stvari su postale još teže. Vaspitačica je slušala njegove priče o igrama u kamenim ‘bazenčićima’ u zalivu iza kuće, crno-belom psu kojeg je imao, o tome kako je tata stradao jer ‘nije gledao na obe strane’, po čemu je zaključila da je u pitanju bila saobraćajna nesreća, i morala je da ga teši kada je plakao za svojom ‘starom mamom’.
Jednog dana vaspitačica je obavestila Normu da filmska kompanija traga za osobama koje veruju da su nekada živele i preporučila joj da, zbog Kamerona, stupi sa njima u kontakt. Ubrzo je sa televizijskim ‘Kanalom Pet’ dogovoreno da se ode na ostrvo Bara, a ekipi se pridružio i doktor Džim Taker sa Univerziteta Virdžinija u Sjedinjenim Američkim Državama, koji se specijalizovao za ispitivanje dece sa ‘sećanjima’ na prošle živote.
