Jedanaesti po redu znak u Zodijaku je Vodolija. Za razliku od Saturna i Jarca koji označavaju fatalnost inkarnacije snaga, Uran i Vodolija donose nadu i oslobođenje od materijalnih okova. Saturn je Vreme, dok Uran nema trajanja, već je trenutačan, transcendentalan; tu se radi o razdvajanju, uništenju i reanimaciji dugo zatvorene, interne, paralizovane svesti…
U davna vremena su ljudi, kazu legende, živeli mirno i bez većih problema. Ali kako je vreme prolazilo, zlo je sve više zahvatalo ljude. Počeli su da međusobno ratuju, varaju jedni druge i ubijaju…
I tako Zevsu dopru do ušiju glasovi o nevaljalštini ljudi i siđe na zemlju da se i sam uveri u priče. Obukavši se u odelo prosjaka, dođe do dvora kralja Likaona i zatraži konak. Ovaj ga prvo odbi a kad mu rekoše da je to sam Zevs, Likaon reši da mu se naruga. Naredi da se ubije i skuva jedan rob (neke legende kazuju da je to bio njegov sin) i posluži Zevsu za jelo. Zevs, razumljivo, shvati šta mu Likaon nudi i, razbesnevši se, pretvori ga u vukodlaka. Onda se vrati na Olimp i pusti na zemlju strašan pljusak koji sve živo potopi.
Spasao se samo Prometejev sin Deukalion sa ženom Pirom (kćerkom Pandore i Epimeteja, Prometejevog brata). On je brodom doplovio do brda Parnasa (gde je danas Sveta gora) i tu su, pred razvaljenim žrtvenikom boginje Temide počeli da mole Zevsa da obnovi ljudski rod. On im je uslišio molbu i tako su ljudiponovo nastanili nasu planetu.
Ova legenda poslužila je, kasnije, kao podloga za priču opravednom Noi i potopu koji je zadesio Zemlju…
