Deseti, poslednji znak u kalendarskoj godini je Jarac. U godišnjem ciklusu Jarac predstavlja najdužu noć, a najkraći dan i, dok Rak obeležava sredinu godine i trujumf svetlosti, dotle Jarac simbolizuje polovinu godine koja ulazi u duboku tamu i mrak, ponoć Bozića, gde najslabije Sunce ide prema unutrašnjoj svetlosti.

Jarac, po Grčkoj mitologiji, predstavlja kozu Amalteju. Ona je svojim mlekom othranila Zevsa dok je bio beba, te ju je on u znak zahvalnosti, kada se dočepao vrhovne vlasti, postavio na nebo.

A dogodilo se to ovako: pre nego što je stvorio svet, bog Uran je znao za proročanstvo da će ga rođeni sin zbaciti s vlasti i zato je svako svoje novorođeno dete bacao u mračni ponor Tartar.

Ali, Gea, Uranova žena, reši da prekine sa njegovom surovošću, te uz njenu pomoć najmlađi sin Kronos porazi oca a braću oslobodi iz Tartara. Pošto je preuzeo vlast, Kronos se oženi svojom sestrom Rejom i s njom dobi kćerke Hestiju, Demetru i Heru i sinove Hada i Posejdona. Ali, kako je i za njega važilo proročanstvo da će ga sa vlasti zbaciti sin, on ih je sve redom gutao!

Kada je Reja osetila da je ponovo u drugom stanju, reši da to sakrije od opakog Kronosa. Ode tajno na Krit i svog sina Zevsa (jer je to bio on) sakrije u jednu pećinu poverivši ga kozi Amalteji na čuvanje. Kronosu, pak, dade da proguta kamen umotan u pelene.

Amalteja je imala jedan rog iz koga su tekli nektar i ambrozija i iz tog roga pio je i hranio se mali Zevs. Kada je dovoljno odrastao i ojačao, Zevs je otišao na Olimp i pobedivši oca Kronosa naterao ga da povrati svu njegovu braću i sestre. S njima je podelio vlast, zadrzavši najviši položaj za sebe. Oženio se sestrom Herom sa kojom je bio u stalnom sukobu zbog mnogobrojnih ljubavnica. Sa jednom od ljubavnica imao je i sina Dardana koji je bio daleki predak trojanskog kralja Prijama. A propasti Troje umnogome je doprinela baš ljubomorna Hera…