Kroz istoriju su poznata svedočenja očevidaca o neverovatnim nebeskim pojavama koje izgledaju kao okršaji nebeskih vojski. Ove borbe su viđene u različitim krajevima naše planete, a sudeći po pisanim dokumentima, radi se o fenomenu koji zaslužuje veliku pažnju.
Fenomen fantomskih vojski koje se bore na nebu ili zemlji, jeste spektakl koji vapi za objašnjenjem. U vreme kada je mitologija imala aktivnu ulogu u tradicionalnim društvima, na severu Evrope povremeno su se na nebesima borili bogovi i heroji Valhale. Bretonski seljaci viđali su vizije kralja Artura i njegove pratnje kako im prolaze iznad glave u ratnom pohodu. Svi evropski mitovi sadrže priče o bitkama fantoma.
Takve pojave tumačile su se kao predskazanja budućih borbi, kao prikaz ratova koji su prošli, kao fatamorgana koja odražava prave vojnike koji se negde bore, kao meteorološka obmana, psihološka projekcija ili kao pojava duhova. Ukoliko su svedočanstva stara više stotina godina relevantna, ovakva nebeska dešavanja imaju dugu tradiciju. Tako sveti Augustin beleži jedan slučaj u ‘Božijem gradu’. Tokom rimskog građanskog rata u ravnici Kampanje, odigrala se bučna bitka između zlih duhova, tako realistično da svetac propoveda o tragovima ljudi i konja koji su ostali na zemlji. Ovaj događaj odigrao se uoči prve bitke na istom mestu.
Vud Martin u delu ‘Starija verovanja Irske’ beleži događaj iz 1797. o armiji ‘čarobnjaka’ koji su premarširali preko močvare između Meriboroa i Stradibalija, i to usred bela dana. Jedna vojska fantoma viđena je 1833. na brdima Balifreja. Dogodilo se kao i u opisu svetog Augustina – iza bitke, zemlja je bila prekrivena otiscima. Dve manje armije borile su se 1800. na putu u Kilkeniju. Sutradan su na tom mestu drveće i žbunovi pronađeni polomljeni, a trava je bila isprskana krvlju. Nebeske bitke su se naročito često pojavljivale u XVI veku.
Britanska biblioteka čuva jedan pamflet iz 1642. koji nosi vrlo opisan naziv: ‘Znak sa neba ili zastrašujuća i užasna buka koja se čula u Ajru na Aldborou u grofoviji Safolk, utorka četvrtog, dana augusta, u pet sati popodne – gde se čulo udaranje bubnjeva, zveket mačeva i videla velika četa na nebu u trajanju od sata ili malo više…’ Naslov se nastavlja pominjući uvažene ljude koji su svedočili pred vlastima i pokazali kamen velike težine koji je pao sa neba tokom borbe. Drugi pamflet iz iste godine nosi naziv: ‘Veliko čudo na nebu sa prikazima i velikom bukom bitke, viđeno na Endž Hilu u blizini Keintona’.
Četiri uzastopne subote i nedelje na noćnom nebu odigravala se repriza tek završenog građanskog rata. Na istom mestu, ali na zemlji, 23.10.1642. vodila se borba suprotstavljenih tabora.Nebo se uznemirilo 23.12. iste godine. Svaka bitka trajala je po nekoliko sati. Priča o tom događaju došla je i do kralja Čarlsa koji se nalazio u Oksfordu. Kralj je poslao svoje poverenike da ispitaju ceo slučaj. Oni su satima posmatrali nebeski obračun, i uspeli da prepoznaju čak neke važne osobe koje su u pravoj borbi poginule. Vrativši se u Oksford, pod zakletvom su dali izveštaj lično kralju.
U Beču je 3.5.1848. dvadeset ljudi u isto vreme na nebu videlo vojnike. Čuda ove vrste nisu zaobišla ni nama bliže krajeve. U blizini Varaždina u Hrvatskoj, 1.8.1888. preko neba prošla je jedna četa vojnika predvođena komandantom sa isukanim mačom. O ovom slučaja pisao je časopis L’Astronomie komentarišući da nigde u okolini nije postojala nikakva slična vojska.
Najpoznatiji slučaj nebeske borbe odigrao se tokom Prvog svetskog rata, 29.9.1914. Slučaj je nazvan ‘Strelac’. Londonski Ivning post objavio je vest Artura Mahena da su britanski vojnici na položaju kod Monsa u belgiji videli fantomske strelce koji su se kretali nebom iznad njihovih glava i gađali strelama nemačke vojnike. Vojnici su pojavu nebeskih strelaca protumačili kao povoljan znak i to im je dalo snage da održe i pobede nadmoćnije nemačke snage. Mahen je napisao knjigu o ovom čudnom događaju, u kojoj je pokušavao da nađe objašnjenje ovog fenomena.
Poslednja velika pojava fantomskih vojnika zabeležena je 1956. Dva geologa, Petar Zinovief i Patrik Skipvit, boravili su u škotskim planinama skupljajući uzorke. Oko 3 sata ujutro, Peter je čuo čudnu buku, izašao iz šatora i sa zaprepaštenjem ugledao ‘četu Škotlanđana u kiltovima kako naoružani prolaze obližnjim putem’. Probudio je Patrika koji ih je takođe video. Preplašeni, rešili su da sledeće noći pomere šator i dežuraju kako bi videli da li će se nešto dogoditi. Nije se dogodilo ništa neobično, pa su umorni zaspali. Oko 4 sata probudila ih je buka i užasnuti su ugledali Škotlanđane kako se vraćaju istim putem. Ovoga puta fantomi su ‘izgledali kao polumrtvi’. Kada su se raspitali u obližnjem selu, saznali su da nisu prvi koji su ih videli. Meštani smatraju da je reč o ‘fantomskim vojnicima koji su se borili u bici kod Krvave stene daleke 1395. godine’.