Kod ‘proklizavanja’ kroz vreme, dešavaju se ne samo odlasci u prošlost, nego i susreti sa budućim događajima i prizorima. Engleski publicista Džoana Forman zabeležila je jedno takvo iskustvo britanske porodice koja se, po vedrom i prijatnom danu, vozila autoputem kroz Nemačku. Odjednom, ugledali su neobično vozilo koje im je dolazilo u susret suprotnom trakom i nešto većom brzinom od njihove.
Začudili su se obliku kola – bila su duga i cilindrična, sa četiri okrugla prozora na bočnoj strani. S druge strane prozora videli su četiri iznenađena i zaplašena lica, baš kao što su bila i njihova! Na čudnovatom vozilu nisu uočili točkove, niti su čuli buku motora – kao da je bila u pitanju vizija prevoznog sredstva iz daleke budućnosti. I obrnuto, možemo pretpostaviti koliko su se putnici u njemu iznenadili kada su videli ‘prastari’ automobil kako im dolazi u susret!? Kao kada bi mi danas na putu sreli kočiju iz starog Egipta!
Dejzi i njen prijatelj Rik nikada neće zaboraviti septembar 2004. godine, kada su skoro zalutali u nekakav čudesan grad iz budućnosti ili, možda iz nekog od paralelnih svetova… Par se vozio u Rikovom starom kamionetu, kada se iznenada motor ugasio i oni su se našli na nepoznatom, pustom drumu usred noći. ‘Bili smo okruženi sa obe strane poljima kukuruza koja su se pružala nadaleko’, ispričala je Dejzi. ‘Rik je očajnički pokušavao da pokrene kamionet, ali nikako nije uspevao. Onda smo odlučili da pešačimo do najbližeg grada koji je morao biti udaljen oko dve milje, da nađemo telefon i pozovemo u pomoć prijatelja kod kojeg smo krenuli. Hodali smo i hodali, ali grada nije bilo na vidiku’. Ipak, posle izvesnog vremena, kada ih je već obuzeo očaj, na strmini obližnjeg brda videli su blistavo svetlo koje je sijalo, kako im se činilo, pravo na njih. Popeli su se do vrha, i onda videli prizor koji im je oduzeo dah.
‘S druge strane brda oboje smo ugledali ono što se može opisati samo kao grad iz budućnosti, sa svetlima koja su dolazila sa svakog od prozora na masivnim, metalnim kulama. Usred tog futurističkog grada bila je velika, srebrna kupola’, rekla je Dejzi. ‘Buljila sam kao skamenjena, dok me Rik nije gurnuo laktom u rebra, što me je povratilo iz transa. Pokazao je na nebo. Iznad grada je lebdelo na stotine letelica. Jedna je krenula prema nama zapanjujućom brzinom. Rik i ja smo bili toliko prestrašeni da smo strčali dole i pojurili prema kamionetu. Nisam uopšte bacala pogled unazad, ali sam čitavim putem imala osećaj da me neko posmatra. Kada smo prišli kamionu, on je startovao bez problema i pobegli smo najbrže što smo mogli, u suprotnom pravcu. Nikada se tamo nismo vratili, niti govorili nekome o tome do danas’.
