Četrdeset Dana Na Onom Svetu. Već nekoliko godina lekari i naučni istraživači suočavaju se sa neobičnim iskustvom koje sadašnje znanje ne može da objasni, i koje naučna istraživanja uvodi u oblast parapsihologije. Reč je o doživljajima posle smrti, o svedočenjima ljudi koji su bili u komi, ili – kako su medicinski instrumenti pokazivali – besvesnom stanju, pa ipak su, po ‘buđenju’, pričali šta su za to vreme doživeli i osetili.
Njihova iskustva veoma su slična: znali su šta se oko njih zbiva, katkada i događaje uzdaljene više kilometara, a istovremeno su videli kako ulaze u svetao prostor i sretali bića sačinjena od svetlosti, koja su im upućivala filozofske i duhovne pouke, da bi ih, konačno, vratila nazad ‘jer još nije njihovo vreme’… Naročito poslednjih dve-tri decenije, ovakvim iskustvima sve više pažnje posvećuje i naučni svet, istražuje ih i razmatra o njima.
Dr Melvin Mors, koji je pri Univerzitetu države Vašington osnovao istraživačku grupu za ‘iskustvo bliske smrti’, kaže o tome: ‘Današnje društvo još ne prihvata napredak koji je nauka u posldnjih nekoliko decenija postigla u istraživanju smrti. Ta iskustva nisu prouzrokovana ni nedostatkom kiseonika u mozgu, ni lekovima, niti psihološkim pritiskom prouzrokovanim strahom od smrti. Gotovo dvadeset godina naučnih istraživanja potvrđuje da je taj proces potpuno prirodan. Štaviše, dokazano je da postoji deo mozga koji omogućava proživljavanje takvih iskustava. Znači da je reč o nečemu što je potpuno realno, a ne o halucinaciji. Onaj ko doživi iskustvo bliske smrti, iskusio je izlazak iz tela i život u drugoj dimenziji, u kojoj zadržava svoju inteligenciju i osećajnost, dakle, i čula. To potvrđuje postojanje energetskog inteligentnog bića koje preživljava i posle smrti fizičkog tela.
